Izvor: B92, 28.Jan.2012, 22:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marin le Pen podržava 40 % radnika

Pariz -- U najnovijim istraživanjima javnog mnjenja Marin le Pen je na dva odsto iza Nikole Sarkozija u predsedničkoj trci.

Britka na jeziku, znalački nudeći primamljivu verbalnu utehu za najugroženije, nova predsednica Nacionalnog fronta Marin le Pen je, dodajući prihvatljivost ženskog lica u politici, po mnogima, za kratko vreme, nadmašila popularnog oca Žan-Marija. To se naročito ogleda u predizbornoj kampanji koja se zahuktava.

Doajen francuskog nacionalizma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vešto je decenijama obezbeđivao mesto svojoj stranačkoj formaciji u vrhu političkog života zemlje. Krajnji desničari su se ozbiljno pribojavali kako će proteći porodično-partijska smena generacija, da bi, sad, šanse bile - veće kćerki nego ocu. Ispada, čak, da bi radikalno nasleđe Žan-Marija u nekim domenima moglo da bude smetnja tome da se Marin vine još više u političke oblake!

U jeku evropske suverene dužničke krize, šestougao francuskih granica zapljusnula je, kao pravi politički cunami, vest da energična šefica Nacionalnog fronta ima daleko najveću popularnost od političara svih boja među radničkom klasom. Prema istraživanjima javnog mnjenja, čak 40 odsto radnika bi svoj glas dalo Marin le Pen! Socijalisti Fransoa Olandu daju 24 procenta, Nikoli Sarkoziju tek 16, dok Žan-Lik Melanšon, lider komunista i drugih najradikalnijih levičarskih struja - tradicionalno ukorenjenih u francuskom radničkom miljeu - jedva uspeva da sabere do šest odsto.

Sondažne agencije su pokušale da "predvide” drugi krug francuskih predsedničkih izbora. Tako su, u isti "šešir”, s jedne strane, stavili levičara Olanda i centristu Bajrua, koji nije mnogo privržen desnici, a s druge, Nikolu Sarkozija i Marin le Pen. Prvi "dvojac” je na pitanje "ko daje odgovor na probleme Francuza” odneo nedvosmislenu pobedu s 41:23. Za utehu Sarkoziju, Francuzi i dalje misle da on ima najbolju predsedničku staturu (46 posto), ispred Olanda (39) i Bajrua (37).

Ugroženi slojevi traže utehu. Kako im ne bi lepo zvučala obećanja da će, ako bude izabrana za predsednika, Marin le Pen u svakom preduzeću, bez obzira na njegov vlasnički karakter, 10 odsto profita biti odvojeno za radničke deonice i dividende, u vidu "kolektivnog vlasništva”?

U svemu ima i prizvuka komunističke retorike. Iako se ne podnose, ekstremna levica i krajnja desnica se u aktuelnoj kampanji dodiruju u mnogim tačkama.

Marin le Pen sebe karakteriše kao kandidata "antisistema”. Vladajuću stranku UMP i opozicioni PS, posprdno spaja u jedinstvenu kovanicu UMPS. Nikolu Sarkozija smatra glavnim krivcem za katastrofalnu situaciju, dok za Fransoa Olanda misli da nije raskinuo s ultraliberalizmom.

Slatkorečiva, Le Penova kćerka namerava i da vrati starosnu granicu za odlazak u punu penziju na 60 godina. Manirom veštog oratora poručuje i da će franak, kada bude vraćen umesto evra, posle devalvacije imati vrednost dolara, i da policajci ne treba da budu sramežljivi u gonjenju prestupnika, iz straha da ih pretpostavljeni stalno ne bi prozivali.

Krizu mnogi danas povezuju s EU, pa Marin le Pen hoće i da ukloni evropske zastave, koje se na javnim mestima vijore zajedno s francuskim.

"Samo pokazujem moju čvrstu privrženost našim nacionalnim simbolima", kaže Marin.

Mnogi podsećaju na iznenađenje koje je njen otac priredio na izborima 2002. godine, kada je iz drugog kruga "izbacio” socijalistu Žospena, koji se posle toga više nije politički oporavio.

Prema nedavnom ispitivanju javnog mnjenja, predsednica Nacionalnog fronta uspela je da se približi Nikoli Sarkoziju na svega dva posto - njoj se daje 21 odsto, a njemu 23. Postotak poverenja u Marin le Pen, prema različitim procenama, kreće se od 17 do 21, a u Nikolu Srakozija, od 23 do 26. Vodeći kandidat Fransoa Oland se kotira na oko 30.

Marin le Pen sebe već vidi u drugom krugu. Smatra da se francuska politička scena "kristalizovala” na manje od tri meseca od izbora i misli da Sarkozi neće biti reizabran.

Međutim, zasad niko neće s njom u koaliciju, jer je izopštenje iz bilo kakve republikanske koalicije političko nasledstvo koje joj je ostavio njen otac, počasni predsednik Nacionalnog fronta, Žan-Mari. Zbog svega, Marin le Pen trenutno kuburi čak i s prikupljanjem 500 potpisa izabranih političara, što joj je, prema francuskim zakonima, neophodno da bi se kandidovala.

Nastavak na B92...