Izvor: Blic, 18.Nov.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manasija: Zadužbina kakve u Vizantiji nema
U Manasiji, zadužbini despota Stefana Lazarevića, koja se od letos nalazi na preliminarnoj listi za upis u Svetsku baštinu, o čemu će ovih dana u sedištu Uneska u Parizu s predsednicom Irinom Bokovom razgovarati ministar kulture Nebojša Bradić, do sada je sanirano devet od 11 kula sa bedemima, konzerviran je i restauriran stari ikonostas sa carskim dverima, upravo se izrađuje novi, kao i nameštaj za enterijer, obnovljeni su i sestrinski konak, unutrašnjost priprate, postavljeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su novi pod u crkvi i oltarska pregrada i na drugu lokaciju izmešteno je monaško groblje sa 17 grobnica.
Radovi na potpunoj obnovi, međutim, trajaće sigurno još nekoliko godina jer treba učvrstiti još dve kule, obnoviti fasade Crkve sv. Trojice i njen sokl, dozidati trpezariju, najmonumentalniju manastirsku koju imamo, očistiti i zaštititi živopis. Narednim pokolenjima ostaje da kompleks dovedu u prvobitno stanje - onako kako je izgledao početkom XV veka, kada je zidan.
- Prvi i jedini radovi na živopisu obavljeni su između 1961. i 1963. godine, kada su freske samo stabilizovane, ali čišćenje i konzervacija nisu rađeni. Slikar konzervator Radiša Žikić već je započeo izradu projekta sanacije živopisa, čija su oštećena nastala uglavnom zbog zuba vremena. Najpre bi trebalo da krenemo u konzervatorsko-restauratorske radove trpezarije, jer je ugrožena usled obrušavanja delova zida. Treba da iskopamo i prvu kapiju, jer kada je Manasija zidana, ulaz je bio preko mosta koji se dizao, da izmestimo put, jer aerozagađenja, kao i vibracije, dugoročno gledano, štetne su po živopis. Čim država stane na noge, predstoje ovi zahvati - objašnjava arh. Gordana Simić, savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture koja predvodi ekipu zaštitara.
Manasija je zidana 11 godina, ime graditelja se ne zna, ali budući da je despot Stefan bio svetski čovek, ispred svog vremena, po osmišljenosti prostora manastira i fortifikaciji neimar je morao biti pravi arhitekta, mišljenje je arh. Svetlane Vukadinović.
- Despotova palata je delo srpskog neimara - izričit je arheolog Marko Popović, predsednik Komisije za zaštitu kulturnih dobara od izuzetnog značaja. - Manasija je izdanak srpske srednjovekovne vojne arhitekture, poput Beograda i Smedereva, potpuno jedinstvena građevina, u celoj Vizantiji nema slične. Tvrđava je imala dvostruku funkciju, i kao manastir i kao odbrambena tačka države. Za odbranu su, između ostalog, služili proseci na kulama i bedemima, tzv. mašikule, kroz koje se na neprijatelja sipala vrela voda ili ulje da neprijatelj ne bi mogao prići utvrđenju. Upis Manasije na Uneskovu listu je velika obaveza za naše stručnjake, ali i za državu, jer nas kulturno nasleđe najčvršće spaja sa svetom, a završetak dosijea za Unesko naš je sledeći primarni zadatak.
Dogodine ovaj "najlepši manastir u Srbiji” (piše u Braničevskom tefteru iz 1467) zablistaće noću pod svetlima reflektora, poput Magliča. Sestrinstvo manastira je već u tu svrhu kod Ministarstva vera tražilo sredstva od NIP-a. Podatak da u jednoj od grobnica počivaju ktitorove mošti više je nego zanimljiv za posetioce: dokaz je izveden na osnovu zajedničkog DNK lanca oca i sina, kneza Lazara i despota Stefana.
Lična karta Manasije
- Temelji postavljeni 1407.godine
- Gradnja završena 1418. godine
- Ktitor despot Stefan Lazarević
- Najpoznatija freska: figura ktitora
- Više puta razaran, pa obnavljan
- Obnova kula i bedema traje 10 godina
- U kategoriji spomenika od izuzetnog značaja
- Na preliminarnoj listi Svetske baštine od letos
Troškovi sanacije
- Ove godine za restauraciju Manasije Ministarstvo kulture je izdvojilo 21 milion dinara, prošle 20 miliona. Planiramo otprilike isto toliko novca i dogodine. Sada Manasiju treba što više promovisati na forumima Uneska pre definitivne rasprave o upisivanju na listu Svetske baštine. Za nekoliko dana razgovaraću sa direktorkom Uneska Irinom Bokovom o Manasiji, ali i o Rajačkim pivnicama, tvrđavama u Baču i Smederevu, Caričinom gradu - koji su takođe na preliminarnoj listi Uneska - rekao je za "Blic” Nebojša Bradić.
