Izvor: Sportski Žurnal, 29.Maj.2011, 13:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MULEN RUŽ: Strah od mraka

Piše: Vojin Veličković
Verovatno rušenje vekovne tradicije da se na Rolan Garosu uvede noćni program od 2016. već počinje da mnogima da diže kosu na glavi. Naravno, motiv je veća zarada (15.000 više prodatih ulaznica) plus unosna TV prava, ali malo kome drugome se ta ideja dopada.
Kao prvo, igrači ne vole kasne mečeve, jer se često otegnu do ponoći, pa i posle nje, kao što je Đoković iskusio pre dve godine u Melburnu, kada zbog pobede u cik zore nad >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Bagdatisom nije imao snage za Rodika u sledećoj partiji.

Kao drugo, stanovnicima elitnog dela Pariza s jedne strane stadiona uopšte se ne dopada da hiljade ljudi tumaraju njihovim krajem i uznemiravaju ih u zasluženom snu u sitne sate.
Kao treće, postoji strepnja od negativnih londonskih iskustava gde je krov uveden pre dve godine i odmah izazvao probleme. Publika je ostala bez metroa čija satnica nije bila prilagođena novoj situaciji, nastao je opšti haos, lokalni stanovnici su se pobunili pa je dužina igranja ograničena do 23 časa.
Kao četvrto, ne treba ni komentarisati koliko su novinari užasnuti mogućnošću da predivne pariske večeri provode u pres centru umesto da uživaju u čarima jednog od najlepših gradova sveta.
Samo onaj koji je iskusio rad od jutra do sutra u Melburnu ili Njujorku može da shvati kako izgleda iz dana u dan raditi na velikom teniskom turniru po 15–16 sati. Poređenje sa rudnikom se odmah nameće.
Međutim, ono što možda i najviše brine mnoge ako se uvede noćni program, to je blizina Bulonjske šume. Rolan Garos je jednom stranom potpuno preko puta ovog čuvenog pariskog odmarališta koje noću potpuno promeni lik.
Šetače i rekreativce zamene lake dame koje pred ponoć izmile iz šume i potpuno promene izgled ulice koja vodi od Garosa ka metrou. Ko god je nekada zaglavio zbog kasnog meča i ostao dugo na stadionu, čekalo ga je iznenađenje – ljubitelje tenisa zamene oskudno odevene dame koje vrebaju mušterije sa obližnjeg auto puta.
Zato se mnogi i dalje nadaju da će Francuski open i dalje ostati jedini veliki turnir na kome se s padom mraka reketi stavljaju u futrole i svi zajedno, ali na različita mesta – teniseri, navijači i novinari – odlaze u noćni život.

Nastavak na Sportski Žurnal...