Izvor: B92, 29.Mar.2010, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luvr, trka vredna truda
Dugo smo se muvali na ulazu. Trebalo je sagledati i staklenu piramidu na pročelju muzeja, za koju neki tvrde da je svojevrsna replika one Keopsove, u Egiptu. Nismo se, s druge strane, uprkos Marinom nemačkom i engleskom mlađane kragujevačke gimnazijalke koju je majka (Slavica), zbog dobrog uspeha u školi, nagradila putovanjem u Pariz, najbolje snašli ni sa žetonima, kojima se „odbravljuju" automatizovani ulazni mehanizmi. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Još teže smo posle nekoliko sati izašli. Tri puta smo, i pored nacrtanih putokaza i instrukcija osoblja, mašili izlaz.
Nakon dugog i zamornog tabananja i kruženja muzejskim odajama, čemu je prethodila prava trka kraj izloženih eksponata, ne bi li se, za onih nekoliko raspoloživih sati, videlo što više, izašli smo u rano letnje parisko popodne. A tamo nas je dočekala vreva megalopolisa, u čijem metropolitenskom području živi oko 12 miliona ljudi, a koji godišnje poseti više od 30 miliona turista sa svih pet naseljenih kontinenata.
Vredelo je, međutim, pomučiti se. Imalo se šta videti. Luvr je jedan od najvećih i najznačajnijih, po mnogima i najznačajniji muzej na svetu, sa zbirkom od čak 65.300 umetničkih predmeta, istorijskih artefakata i drugih eksponata koji svedoče o razvoju ljudske civilizacije kroz milenijume i vekove, od rane antike naovamo.
Da bi se svo to blago videlo na pravi način potrebno je, prema procenama upućenih, najmanje pet nedelja neprekidnog, to jest svakodnevnog i celodnevnog razgledanja. Neki tvrde i znatno više, čak pet do šest meseci.
Mara i ja, sa našom kragujevačkom grupom, za onih nekoliko sati mogli smo da vidimo tek ono najpoznatije. Pre svega, Mona Lizu Leonarda da Vinčija i druga znamenita dela umetnika italijanske renesanse, antičku skulpturu Miloske Venere, egipatske sarkofage sa mumijama i još ponešto. Pored brojnih eksponata u muzeju, čija su tri krila (Rišelje, Viši i Danon) locirana u zgradi (izgrađenoj u obliku potkovice), koja je dugo bila najduže zdanje u Evropi, jednostavno se protrčava, ukoliko nemate na raspolaganju barem onih pet nedelja. Najveća gužva je, svakako, ispred Mona Lize, za koju istoričari umetnosti tvrde da je najznačajnija slika u istoriji likovne umetnosti. Na desetine, neretko i mnogo više ljudi tiska se ispred Da Vinčijevog remek dela, zaštićenog blindiranim staklo, i kojem, zbog improvizovane ogradice i posebnih čuvara, može da se priđe tek na nekoliko metara razdaljine. Mona Liza je, naime, od druge polovine prošlog veka, kada je u dva navrata bila oštećena vandalskim ispadima posetioca Luvra, pod specijalnim režimom zaštite, koji podrazumeva i zabranu fotografisanja slike. Vodiči nas obaveštavaju da je da Vinči Mona Lizu naslikao između 1503. i 1505. Saznajemo i da su naučnici sa Univerziteta u Hejldelbergu definitivno utvrdili da je Da Vinčijev model bila Liza de Đokonda, treća žena firentinskog trgovca svilom Frančeska del Đokonda. Time su, navodno, okončana sporenja o identitetu Mona Lize, odnosno o tome čiji se lik krije iza njenog imena na Leonardovoj slici.
Stojim i zurim u Mona Lizu, čiji lik što zbog gužve, što zbog daljine i ne razaznajem ponajbolje i nije mi baš najjasnije zašto je ta nevelika da Vinčijeva slika najznačajnije delo u istoriji likovne umetnosti, što je, svakako, eksluzivno moj problem, o kojem tu u Luvru „mudro ćutim". Impresioniran sam, ipak, činjenicom da stojim ispred slike koja slovi za takvo remek delo. Naspram nje je monumentalna Veronezeova kompozicija, koja se, sa brojnim likovima, raširila preko celog zida, a koja, zbog Mona Lize, ne zavređuje pažnju koju zaslužuje. Ostavljam Mona Lizu i gužvu ispred nje i duže „studiram" Veronezeovu sliku, koja će mi ostati u trajnom sećanju.
Potom se fotografišem pored Miloske Venere, antičke skulpture, za koju se pretpostavlja da predstavlja grčku boginju lepote i ljubavi Afroditu. U Kragujevcu saznajem da fotografija sa tim antičkim remek delom nije uspela. Nije uspela ni fotografija pored egipatskih sarkofaga sa mumijama. Uspela je jedino ona ispred ulaza u muzej, ispod staklene piramide, čiju je gradnju, 80-tih godina prošloga veka, naručio tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran, i koja je danas jedna od znamenitosti Luvra. Izgradnja palate Luvr, koji je do pred kraj 17. veka bio dvorac, odnosno rezidencija francuskih kraljeva, započeta je 1204, a okončana je, posle brojnih dograđivanja i prerađivanja, 1848 godine. Prva muzejska postavka u Luvru za javnost otvorena je u novembru 1793, u vreme Francuske revolucije.
Zoran Radovanović
Izvor: Danas.rs
