Izvor: Dzungla.org, 15.Nov.2013, 21:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loran Prokopić – šansona u srcu
PEVAČ i glumac Loran Prokopić održaće 20. novembra koncert u dvorani Doma sindikata pod nazivom “Veče šansona”, povodom deset godina od smrti Dragana Stojnića. Umetnik, koji je rođen u Parizu, a danas živi u Novom Sadu, podsetiće beogradsku publiku na pesme našeg najvećeg šansonjera i obećava veče za pamćenje. Ovim koncertom će ujedno biti obeleženo i 56 godina dvorane Doma sindikata. – Moja veza sa šansonom je logična, jer sam rođen u Parizu i tamo proveo detinjstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << – kaže nam Prokopić. – Svima je potrebno utočište, a ja sam ga našao u šansoni, koja u sebi nosi univerzalnu poruku ljubavi. Repertoar sam bazirao na Stojnićevim pesmama i ujedno napravio vezu sa francuskom šansonom 20. veka. Stojnićeve pesme sam zavoleo uz majku, zbog njegovog auteničnog vokala i emocija koje je donosio kroz interpretaciju. Niko ko u sebi nosi malo duše na to nije mogao da ostane ravnodušan. * Nameravate li svoj rad da bazirate isključivo na pesmama Dragana Stojnića? – Već imam mnogo novih pesama, samo bi trebalo da ih adekvatno umetnički oblikujem. Ostajem veran šansoni i nadam se da ću već sledeće godine objaviti autorske pesme. Ovo je za mene veliki korak i beogradski koncert dočekujem sa dubokim i iskrenim emocijama. * Bavite li se i dalje glumom? – Glumu sam diplomirao u dramskom studiju Mire Banjac u Novom Sadu. Radio sam u vršačkom pozorištu “Jovan Sterija Popović”, ali sam 2000. napustio pozorište i glumački poziv. Završio sam drugi fakultet i po zvanju sam diplomirani menadžer poslovne komunikacije. To ne znači da sam stavio tačku na glumački poziv. Nikad ne reci nikad. NEVIDLJIVE NITI * Razmišljate li o povratku u Pariz? – Uvek se vraćam Parizu, a da li ću možda jednoga dana rešiti da spakujem kofere i da se tamo preselim, ne znam. Moja veza sa Francuskom je duhovna. Jedno je genetika, a drugo je mesto gde ste rođeni. Cela priča o šansoni je protkana posebnim i nevidljivim nitima. Iz Pariza sam kao osmogodišnje dete došao sa roditeljima, koji su osetili potrebu da se vrate u svoju zemlju. OpširnijeVečernje Novosti
