Izvor: Politika, 02.Avg.2011, 10:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leti perje zbog francuske guske
Ministarski demarši između Pariza i Berlina zbog nemačkog nerazumevanja za nacionalni identitet suseda
U ime evropskog zajedništva, na žrtveni oltar u Briselu, Francuzi će možda morati da polože – džigericu. Guščiju, doduše. Pred najveći evropski sajam hrane u Kelnu, do Pariza je došla poražavajuća vest da Nemci ne žele da na njihovim štandovima figurira guščija pašteta (Foie gras), nezaobilazan luksuzni specijalitet tradicionalne francuske kuhinje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Lišili smo se franka, pristali na saniranje grčkih dugova, naši sirevi od nekuvanog mleka više se ne prodaju u inostranstvu, ali ako sada damo i džigericu, izgubili smo naš kulturni identitet, poručio je Pariz, ne samo Berlinu, već i Briselu.
Nemački ambasador u Parizu morao je na hitan sastanak u francuska ministarstva, a ne na zasluženi odmor u vreme kad to čine ostale diplomate najvišeg ranga. Pale su krupne reči i teške pretnje.
„Ukoliko Nemačka ne odustane od bojkota našeg delikatesa, ja ne vidim kako bih uopšte mogao da prisustvujem svečanom otvaranju sajma hrane u Kelnu”, napisao je u oštroj noti francuski ministar poljoprivrede Bruno l’Mer, obraćajući se resornoj ministarki u Berlinu.
Ilze Agner, nemačka koleginica, pokušava da smiri strasti, i krivicu za odluku spušta na organizatore sajma. Oni o tome odlučuju, odgovorila je L’Meru.
U svakom narodu ima izdajnika, a ovoga puta ta uloga je pripala čuvenoj Brižit Bardo. Nekadašnja filmska diva, svojevremeno je slobodnim golišavim scenama na velikom platnu izazivala globalne uzdahe, ali odavno je i lično počela da pati zbog nemilosrdnog postupanja prema životinjama. I dok se francuski ministar iz petnih žila trudi da preokrene odluku sajma, Brižit Bardo je presavila tabak i obratila se direktno vladi u Berlinu. Traži od Ilze Agner da ne popusti pod pritiskom Pariza i „tužaka” svoje sunarodnike.
„Nije istina da Francuska primenjuje pravila EU koja se tiču dobrobiti životinja”, napisala je Brižit Bardo.
Ona predvodi kampanju francuskih zaštitnika životinjskih prava koji tvrde da je samo 15 odsto farmera u zemlji prihvatilo naloge iz Brisela koji bi morali da se primenjuju od početka ove godine. Po ovom pravilu, kljukanje gusaka i pataka se toleriše, ali one više ne smeju biti u individualnim kaveščićima gde ne mogu ni da razmahnu krila.
Vodeći računa da se ne ugrozi njena samobitnost, Francuska je još 2006. predvidela opasnost koja stiže iz Evrope, pa je kljukanje pernate živine ubacila kao izuzetak u zakonu za zaštitu životinja.
„Foa gra (masna džigerica) deo je zaštićenog kulturnog i gastronomskog nasleđa Francuske. Pod ovim imenom podrazumeva se jetra patke ili guske koja se dobija tako što se one goje nasilnim kljukanjem”, piše jasno u galskom zakoniku.
Na spravljanju delikatesa jedinstvenog ukusa „baršunaste svile koja klizi po nepcima” radi u Francuskoj 35.000 ljudi. Životinja se nasilno kljuka preko posebne cevi sve dok njena džigerica ne postane deset puta veća nego što je to normalno za neku drugu gusku koja ne živi u Francuskoj.
Godišnje, francuski uzgajivači pokolju 37 miliona ugojenih pataka i 700.000 debelih gusaka. Do sada su pored Nemačke, proizvodnju paštete od guščije džigerice, zabranile Danska, Finska, Norveška, Poljska, Irska, Italija, Velika Britanija, Holandija, Luksemburg i Češka. Pridružile su im se pojedine države u SAD, Izrael i Argentina. Ali niko od njih nije stavio barikade na uvoz iz Francuske.
Francuska tvrdi da je odluka sajma u Kelnu, proizišla nakon kampanje vegetarijanskih ekstremista, da se time krši princip EU o slobodnom prometu robe, i da se ova grupa „fanatika” neće zaustaviti na guskama i patkama.
Uskoro će zakucati i na nemačka vrata, preti socijalistički poslanik u francuskom senatu. Kako li ćete se vi osećati, upozorava ovaj francuski patriota, kad se uvede globalni embargo na nemačku kobasicu kako bi se zaštitile svinje.
Što se Francuza tiče oni su neobjašnjivo, i dalje vitki, a samo pet odsto njihovog masnog delikatesa se izvozi u inostranstvo. Sve ostale hiljade tona džigerice pojedu se u Francuskoj.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 02.08.2011
