Izvor: Politika, 12.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leonid u svetu strip umetnosti
Razočaran u stanje strip izdavaštva kod nas Leonid Pilipović okrenuo se gitari i tetoviranju dok nije prihvatio presudan poziv iz Francuske
Subotica – Ilustrator Leonid Pilipović nedavno se vratio sa sajma „Pet dana stripa” u Grenoblu, i upravo se pripremio za Pariz, na promociju druge epizode „Velike igre”. Odlazak u Francusku za Leonida Pilipovića predstavlja putovanje u drugačiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svet, gde strip ima status ravnopravne umetnosti, što je neuporedivo sa njegovim ovdašnjim iskustvom.
Naime, kao ilustrator izdavačke kuće „Delkur” Leonid Pilipović potpisuje crteže u seriji stripova „Tajna istorija” i „Velika igra”, za koje priče osmišljava Žan Pjer Peko, a kolore rade Karol Bo i Torn. Za Francuze strip je „knjiga u slikama”, sa četiri hiljade naslova godišnje, štampanih uglavnom u tvrdom povezu, na finoj hartiji. Prvi prazan list posebnog je kvaliteta, upravo za „dedikaciju”, odnosno posvetu po koju ljubitelji stripa dolaze kod crtača stripa i u dugim redovima, upravo na ovakvim sajmovima, strpljivo čekaju na nju. Izlazak stripa prati uzbuđenje i gotovo zaboravljeno iščekivanje novog štiva, pa Pilipović sa ushićenjem govori o pravim zaljubljenicima, poznavaocima i kolekcionarima stripova koje je sreo u Francuskoj.
– Serija „Tajna istorija” trebala je da ima samo četiri nastavka, ali se ona čitaocima toliko dopala da je edicija proširena na 13 naslova, kaže za „Politiku” Pilipović. Za sada je objavljena polovina serije, a od toga je, u dve knjige, crteže radio subotički umetnik.
Do francuskog stripa stigao je „zaobilaznicom”. Nakon završene Akademije likovne umetnosti Leonid Pilipović je imao samo jednu izložbu koja je bila postavljena u Domu omladine u Beogradu i to na nagovor njegovog profesora Rastka Ćirića. I za vreme studija, a još više nakon što se uverio da u devedesetim godinama od crtanja stripova i ilustracija ne može da živi: „Niti su mi plaćali crteže niti vraćali originale” – muzika i rok bend „Džukele” postali su mu osnovna preokupacija. Povremene skice i crteže danas naziv „trzajima mozga i ruke” koju je jedno vreme održavao u „formi„ crtajući tatuaže. Pre tri godine, napokon, prihvatio je više puta ponovljen poziv sugrađanina Čabe Kopeckog koji živi u Francuskoj kao slobodni agent za pronalaženje talentovanih crtača.
– Imao sam veliku tremu pred taj prvi probni list jer sam znao da se, ako me oni odbiju, nikada više neću prihvatiti četkice. Međutim, odgovor je bio pozitivan, uz jedinu zamerku: da moram da promenim ugao kadriranja. Moji mentori Fred Blanšar i Olivije Vatin i danas kroz razgovor ili intervenciju na crtežu ponekad pomognu da „savladam” neku stranu ili vizuelni problem. To su ljudi koji suvereno vladaju tehnikom stripa, ali svaki kontakt sa njima je drugarski i kolegijalan, objašnjava Pilipović.
Tako se naš stripadžija vrlo brzo svrstao uz velike strip crtače koji su u Evropu nahrupili sa ovog područja – Gradimira Smuđe, Zorana Janjetova, Bojana Kovačevića, Darka Perovića, Igora Kordeja" i, za veoma kratko vreme, savladao zahteve novog ugla posmatranja i dinamiku scene. Za „Politiku” objašnjava kako je strip svojevrsna preteča knjige snimanja u filmu, ali da danas postoji povratni uticaj sedme umetnosti na strip.
Dostignuća moderne tehnike koristi samo u komunikaciji sa Francuskom, ali kaže da su, kada treba da slikom ispriča tekst koji dobija kao sinopsis, pero i četkica nezamenjivi. Tu „fotošop” ne pomaže.
Nakon uspeha „Tajne istorije” i „Velike igre”, za Leonida Pilipovića su počeli da se interesuju i drugi izdavači u Francuskoj, pa tako on paralelno, za kuću „Solej”, crta i ediciju „Pečat nemilostivog”.
– Od kada sam se sreo sa stripom, ovaj vid ilustracije je jedini način mog likovnog izraza. I, nakon deset godina od završetka Akademije, kada sam mislio da se više nikada neću baviti ilustracijom, sada sam potpuno srećan što mogu da ga crtam, kaže Pilipović.
Aleksandra Isakov
[objavljeno: 13/05/2008]
