Izvor: Politika, 24.Okt.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljević i prosjak – Jon Barladeanu
U trenutku dok čitate ovaj tekst, oko milijardu ljudi na svetu nema ni koricu hleba, ni odeću, ni obuću, ni krov nad glavom. Do pre nekoliko meseci Jon Barladeanu pripadao je ovom paralelnom univerzumu, bio je šezdesettrogodišnja skitnica, grobar, kućepazitelj, čovek sa društvene margine, čovek sa mnogo lica i sa jednim skrivenim hobijem – kolažima. A onda se sve promenilo. Njegovi radovi našli su put do Pariza, do prestižnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << galerija, dostigli, iz njegove perspektive, nezamislivu cenu – od 800 do 3.500 evra.
Dovitljiv, začuđujuće britkog uma, čovek koga su mediji krstili „rumunskim samoukim genijem“ godinama je stvarao u potpunoj osami, za svoju dušu, gotovo kartografski prikazujući diktatorski režim Nikolaja Čaušeskua. I svoje viđenje tog režima. Uz notu humora i subverzivnosti. Kombinujući motive sa stranica brojnih magazina koje je nalazio u blizini kontejnera, stvarajući umetnost od otpadaka. Ne očekujući ništa. Ni zaradu. Ni priznanje. Ni slavu. Zahvaljujući Danu Popeskuu, svom sunarodniku, galeristi, koji je njegove radove pre tri godine prvi put video, oduševio se njima i ubrzo odlučio da „ih upozna sa svetom“, danas sve to ima. U roku od šest meseci otvorio je svoju samostalnu izložbu, dobio je stan i nove zubne proteze. Posetio je Pariz, video Ajfelov toranj i ručao sa svojom omiljenom glumicom Andželinom Džoli. Gosti na postavci, otvorenoj pre nekoliko meseci u jednom „šik“ izložbenom prostoru u glavnom gradu Francuske, bili su brojni. Kako piše „Gardijan“, bilo je skoro pa glamurozno.
Radovi koje je godinama krio od režima čoveka o kojem govori kao o „svom najvećem strahu“ postaće, možda, referentna tačka za hroničare Specifičan šarm im daje i to što je Barladeanu autentičan i samosvojan, upravo jer nije školovan. Kako sam kaže u jednom od brojnih intervjua koje je do sada dao, stvarao je iz osvete, razočaran Čaušeskuovom vladavinom, ali tajno, ne pokazujući kolaže nikome, pokušavajući da „sačuva glavu na ramenima“. Svoje radove smatra „filmovima“ a sebe njihovim „rediteljem“. Odakle mu satiričan duh, naklonjenost nadrealizmu i umetnosti, to, kaže, ne zna. Zna samo da ga rad ispunjava. Idaćenastavitidaradi, opetneočekujućiništa. Bezobzirai, činise, bašuprkossvomvrtoglavomuspehu. Jer, kako poručuje, toštojedanasprincneznačidasutraopetnećebitiprosjak.
M. Dimitrijević
objavljeno: 24/10/2010
