Izvor: S media, 23.Okt.2010, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome veruje Francuska
SUKOB vlasti i demonstranata u Francuskoj je ušao u novu fazu. Posle oslobađanja skladišta goriva, policija je, od petka ujutru, krenula i u otvaranje rafinerija, silom. Prva na redu, od ukupno dvanaest rafinerija u zemlji, bila je u petak Grandpui, na jugoistočnom prilazu Parizu.
Učesnici u protestu, zaposleni u rafineriji, ali i drugi građani, njih stotinak, još od tri sata ujutro u petak, napravili su živi lanac na ulaznoj kapiji. Specijalci su, nešto pre osam, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << odlučili da krenu u akciju i uklonili štrajkače. Trojica su povređena, jedan prebačen u bolnicu. Za zaposlene je uvedena radna obaveza.
Francuska policija deblokirala rafineriju
DUH TAČERIZMA
BRITANSKA štampa ocenila je u petak da je francuski predsednik došao blizu postavljanja istog pitanja koje je svojevremeno postavila Margaret Tačer - ko upravlja zemljom - sindikati ili vlada? Sarkozi se nada da će se energija na ulicama francuskih gradova rasplinuti.
Predstavnici sindikata su šokirani načinom na koji je rafinerija deblokirana. Neki od njih, najradikalniji, poručili su da je vlast, na ovaj način, “objavila rat radnicima”.
Ulice Marselja su prekrivene tonama đubreta zbog višednevnog štrajka radnika gradske čistoće, pa su lokalne vlasti pozvale pripadnike Francuske legije da počiste smeće jer postoji opasnost od širenja zaraze.
Saobraćaj na putu od Marselja do gradskog aerodroma u petak je normalizovan, posle blokade puta u petak, koja je primorala vozače da ostave automobile na trotoarima i travnjacima i nastave pešice ka aerodromskom terminalu.
Francuska je počela da uvozi struju pošto su štrajkovi poremetili i proizvodnju električne energije.
Vlada je krajnje odlučna da penzijsku reformu sprovede do kraja, kao i u nameri da spreči dalju nestašicu goriva. Ozbiljne probleme sa snabdevanjem ima oko četvrtine benzinskih pumpi u zemlji, i to bi moglo da potraje još danima, a posebno je kritično s dizelom, i to u trenutku kada, od ovog vikenda, počinje desetodnevni školski raspust povodom praznika Svih svetih, koji Francuzi, po tradiciji, provode odlazeći u postete rodbini u unutrašnjosti zemlje.
EKONOMSKA ŠTETA
SAOBRAĆAJ i grane koje zavise od nafte do sada su najviše pogođene. Štrajkovi koštaju avioprevoznika “Er Frans” pet miliona evra dnevno, a državnu železničku kompaniju čak 20 miliona evra. Pojedine kompanije se suočavaju sa izgledima za otpuštanja radnika jer situacija postaje sve teža.
Na političkom planu, Senat je protekle radne nedelje ubrzano privodio kraju usvajanje osporavanog zakona. Prvobitno je bilo predviđeno da se ceo posao završi do srede, ali je zbog velikog broja amandmana sve produženo. Očekivalo se da Senat, konačno, svoj deo posla završi do petka uveče. Da bi se cela stvar ubrzala, vlast je posegnula za paragrafima u Ustavu koji joj omogućuju da u izuzetnim situacijama skrati celu proceduru. Posle toga, sve bi, administrativno, na državnom nivou, konačno, trebalo da bude završeno tokom sledeće nedelje.
Strategija vlasti je da učesnike protesta dovede pred svršen čin, tako što će usvojiti zakon, a računa i da raspust oslabi mobilisanje. Sindikati, opozicija i učesnici protesta, međutim, ne misle tako. Već su za sledeći četvrtak i subotu najavili dve nove velike ulične manifestacije širom zemlje.
U Lionu, već četvrti dan zaredom traju sporadični sukobi između policije i manjih, najradikalnijih grupa, koje koriste priliku da lome sve pred sobom.
Radikalizacija protesta se osetila i u nastupu đaka i studenata. Jake policijske snage su najmlađe učesnike protesta u četvrtak po podne kod pariskog Trga Denfer Rošero sprečile da se približe Senatu.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi poručio je učenicima i studentima da nemaju razloga da protestuju i traže pravo da odu u penziju sa 60 godina. “Tim srednjoškolcima niko ne kaže da zbog njih vršimo reformu penzionog sistema”, rekao je Sarkozi.
