Izvor: Politika, 23.Dec.2010, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je Faberže 21. veka
Da li je sledeće veliko ime draguljarstva čovek koji ne sluša mušterije, rođak slavnog kreatora ili Amerikanac u Parizu koji neće da se reklamira
Ogrlice i narukvice koje vrede koliko i vila sa bazenom nikada nisu bile traženije nego u poslednjih deset godina, slažu se dizajneri nakita. Naruku im ide glad sve imućnijih Indijaca i Kineza koji ne pitaju koliko košta Van Gog, ali ni Faberžeovo jaje.
Ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ko bi mogao da bude novi Faberže, pitaju se ljubitelji prstenja i minđuša. Ako je carski draguljar bio neprikosnoven u 20. veku, ko je najbolji na početku 21?
Niko nije sam na vrhu liste, zaključuje „Njujork tajms”, ali je Džoel Artur Rozental veoma blizu.
Ovaj Amerikanac u Parizu ne napravi više od 80 komada nakita godišnje pa je njegova marka „JAR” rezervisana za klijente čiji je bankovni račun dovoljno dugačak da pokrije njihove troškove. Ako narukvica nosi žig ove firme osnovane pre 33 godine, vrlo je verovatno da će na aukcijama u „Kristiju” dostići dva ili tri puta višu cenu od prvobitne. Prstenje se procenjuje na iznos između 200.000 i 300.000 dolara, dok se broševi sa smaragdima prodaju po ceni između 60.000 i 80.000 dolara. Rozental dizajnira ukrase u obliku geometrijskih figura, uglavnom simetrične, često zelene i plave. Ne reklamira se. U izlogu radnje u glavnom gradu Francuske ne vidi se nijedan njegov rad. Međutim, pojedini znalci tvrde da je reč o „do mene se teško dolazi” marketingu koji je upalio čak i kod Elizabet Tejlor i Sare Džesike Parker.
Ali, Rozental nije bez konkurencije. Mikele dela Vale sledi želje kupaca koji su spremni da kombinuju različite materijale. U svojoj firmi u Rimu eksperimentiše sa titanijumom i cirkonima ne plašeći se da proverene starinske i elegantne forme zameni nečim novim.
Azija, odakle dolazi ogromno interesovanje za drago kamenje, stvorila je dva velika imena o kojima se priča i u Evropi i u Americi: Viren Bagat i Mišel Ong.
Viren Bagat kaže da prodaje rubine i bisere samo u svojoj radnji, pa očekuje od svake mušterije da se pojavi kod njega u Mumbaju. Iako neki draguljari nemaju ništa protiv da saslušaju prohteve kupaca, on tvrdi da nikada ne bi dodao koji cvetić na safiru da bi udovoljio mušteriji. Žene na Zapadu kažu da je reč o nakitu koji možda trpi orijentalni uticaj, ali koji je sigurno toliko prefinjen da nikada ne bi mogle da ga nose po danu.
Moda u Hongkongu je donekle drugačija. Tamo caruje Mišel Ong koja je u krem de la krem društva uvela široke dijamantske narukvice i broševe. Kažu da će ona prva ispratiti šta je novo u svetu dizajna. Međutim, trudi se da po jednom detalju ostane prepoznatljiva bez obzira na ćudi mode – njen nakit je često inspirisan čipkom.
A kada je reč o bratancu slavnog Ibera de Živanšija – Džejmsu Živanšiju – originalnost je uvek ispred mode. Radeći poslednje četiri godine za „Sadebi”, kreirao je komade od nekoliko miliona dolara kombinujući drago kamenje sa zlatom, keramikom, čelikom... Dizajner sa Menhetna važi za nekog ko će napraviti žad bez mane mada on uvek potencira da je od savršeno izbrušenog kamena savršenija kreativnost.
J. Stevanović
objavljeno: 23.12.2010.
