Izvor: Politika, Tanjug, 24.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga je dragoceno pribežište
Pako Ignasio Taibo II, autor biografije Panča Vile, ovogodišnji je dobitnik nagrade „Gran pri publike” Salona knjige za delo „Mrtvi koji smetaju”
Specijalno za „Politiku”
Pariz – Dvadeset deveti Salon knjige u Parizu završen je uspešno u prošlu sredu uveče. Organizator, Nacionalni sindikat izdavača, ne krije svoje zadovoljstvo. Sa ponosom ističe da je poseta Salonu povećana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u odnosu na prošlu godinu za oko dvadeset odsto, čime se broj posetilaca popeo na 198.000. Razloga za zadovoljstvo ima na pretek. Prodaja po štandovima zabeležila je porast od 20 do 40 odsto i pokazala da je u vremenu krize knjiga dragoceno i nezamenjivo sredstvo u borbi protiv opšteg pada vrednosti u kulturi. Samo u Meksičkom paviljonu prodato je nekih dvadeset hiljada primeraka knjiga na francuskom i španskom jeziku. „Razgovor sa publikom Karlosa Fuentesa mogao je da bude priređen i u Hali sportova s obzirom na broj onih koji su želeli da ga čuju”, dodao je Serž Erol, predsednik Sindikata izdavača, i ne samo u šali.
Jedan od najinteresantnijih autora meksičke književnosti na Salonu bio je, svakako, Alvaro Uribe i njegova poslednja knjiga „Dosije o atentatu”. To je fascinantni roman koji objedinjuje elemente drame, korespondencije, policijske izveštaje, reportažu i dnevničke beleške. Uribe se poigrava narativnim strukturama i žanrovima kako bi ih stavio u službu svoje priče. Ona bi se mogla okarakterisati kao parabola o vlasti u ruhu policijske ankete. Zbog čega se Arnulfo Arojo kladio da će ubiti predsednika Porfirija Dijaza? Čemu je služio taj neuspeli pokušaj ubistava u toku vojne parade godine 1897. kad je atentator, skočivši za vrat predsedniku sa namerom ga prekolje, shvatio da je izgubio nož? Da li se radilo o usamljenom gestu umno poremećenog čoveka ili o instrumentalizaciji neke zavere? Ako je epizoda o atentatu ostala gotovo nepoznata zbog toga što je on neuspeo, Uribe je, nasuprot tome, sačinio savršenu dekonstrukciju svoje priče. Da je nekim čudom realizovan, ovaj atentat je mogao promeniti tok meksičke istorije. Međutim, podatak da je čitav dosije o atentatu definitivno nestao iz arhiva nije samo romaneskna fikcija.
Iza malih naočara i gustih brkova krije se izdavač i angažovani pisac Pako Ignasio Taibo II, autor biografije Panča Vile. On je ovogodišnji dobitnik nagrade „Gran pri publike”, koja mu je dodeljena glasanjem posetilaca za knjigu „Mrtvi koji smetaju”, a koju je napisao u četiri ruke sa zapatističkim pobunjenikom, potkomandantom Markosom. „Nije moguće u ovom trenutku govoriti o Meksiku, a ne govoriti o nasilju. Međutim, zločini meksičkih bankara sa belim kragnama imaju neuporedivo teže posledice”.
Karlos Montemajer je briljantni lingvista, prevodilac i izdavač. Otkako je 1980. godine stupio u kontakt sa indijanskim plemenima i počeo da izučava njihove jezike, nije prestao da se pasionirano interesuje za njihovu književnost. Na Jukatanu je proučavajući jezik Maja utvrdio da je njegova struktura slična klasičnim jezicima, grčkom i latinskom. Kao rezultat tog interesovanja nastali su prevodi na španski pedesetak autora u ediciji pod nazivom „Savremena književnost Maja”. Posebno je bolna činjenica da su nasilna prevođenja Indijanaca u hrišćansku veru, alfabetizacija i dominacija kulture stranaca učinile da se autohtoni jezici transformišu, povuku i budu osuđeni na ćutnju do dvadesetog veka. Montemajer je istakao da u poeziji na indijanskim jezicima postoji mnogo veće zvukovno, glasovno i ritmičko bogatstvo nego u modernoj evropskoj poeziji. Smisao njegovog rada je od neprocenjivog značaja zato što nastoji da na svetlost dana iznese tu, još uvek nepoznatu i potcenjenu, književnost.
Između štandova Salona ove godine mogli smo sresti vrlo neobične šetače koji su se uzajamno prepoznavali po bedževima sa natpisom: „Ja čitam ’Princezu de Klev’”! Slavni roman klasične francuske književnosti, inače obavezna lektira, bio je predmet komentara predsednika Nikole Sarkozija – da je ovo literarno delo nepotrebno dalje izučavati u školama – koji je izazvao veoma oštre osude u intelektualnim krugovima, pa čak i revolt u zemlji. Tako se ova lepa knjiga neočekivano (uostalom i svuda rasprodata!) pretvorila u simbol otpora.
Sledeće, 2010. godine, Salon neće imati zemlju počasnog gosta, manifestacija će u potpunosti biti posvećena piscima bilo da su domaći, bilo strani.
Mirjana Uaknin
------------------------------------------------
Srpski štand na Salonu knjiga
Pariz – Nacionalni štand Srbije je delovao skromno i haotično, sa retkim prevodima na francuski; publika i profesionalci nisu bili obavešteni na odgovarajući način o događajima koji su se na njemu odvijali, ali izdavači i pisci iz Beograda koji su se na njemu predstavili privukli su pažnju i postigli neke značajne dogovore koji će doprineti da se čuje za savremene srpske književnike i da njihove knjige budu prevedene na francuski. „Odlazim sa više optimizma nego kad sam došao”, rekao je Vladislav Bajac, koji se na Salonu predstavio u trostrukoj ulozi, kao pisac, direktor izdavačke kuće „Geopoetika” i potpredsednik Srpskog PEN centra. Za njegov novi roman, „Hamam Balkanija”, interesovanje je pokazalo nekoliko izdavača, „od Tajvana do Belgije”.
Bajac smatra da bi mnogo toga trebalo da se promeni u načinu predstavljanja srpske kulture. „Naš štand bi trebalo da izgleda bolje, od estetike do organizacije, zbog čega bi trebalo angažovati ljude koji to znaju da rade, jer ponekad delujemo primitivno”, kaže pisac koji smatra da je za bolje predstavljanje potreban dugoročni strateški plan na državnom nivou, na koji neće uticati česte političke promene u zemlji. Zadovoljstvo odzivom publike je izrazila i Sanja Domazet, čiji je prvi roman, „Ko plače”, preveden na francuski. „Moje knjige su se prodavale na sajmu, čemu se nisam nadala, a našla sam i izdavača za moj drugi roman”, rekla je „Politici”. Vlasnik izdavačke kuće „Arhipelag”, pesnik Gojko Božović, kaže da postoji interesovanje za srpsku književnost i da prevodioci i izdavači vrlo često dobro, korisno i nepogrešivo prepoznaju važne knjige.
Tanjug
[objavljeno: 25/03/2009]
