Izvor: Studnel.com, 20.Jun.2015, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klara Cetkin − borac za ženska prava
Rođena je u Saksoniji 5. jula 1857. godine, od oca učitelja i majke domaćice. Školovala se za učiteljicu kod Auguste Šmit, osvedočene feministkinje. Pretpostavlja se da je tu prvi put došla u dodir sa idejama za koje se kasnije zalagala tokom čitavog života. Školovala se u Lajpcigu, gde i upoznaje Osipa Cetkina, ruskog studenta u kojeg se zaljubljuje. Tada Klara dolazi u dodir sa socijalističkim idejama.
Osipa hapsi nemačka policija na jednom tajnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << kongresu socijaldemokrata i on biva proteran iz zemlje. Klara odlazi u Pariz da bi bila sa njim. Tamo uzima njegovo prezime, ali se nikada ne udaje za njega, jer nije želela da izgubi nemačko državljanstvo. U Parizu se rađa dvoje njihove dece − Maksim i Kostja. Porodica je živela na rubu siromaštva, ali ipak aktivno učestvuje u akcijama socijalističkog pokreta. Međutim, Osipa pogađa teška bolest i svu brigu o njemu preuzima Klara. On ipak umire 1889. godine.
Izvor: glassrbije.org
Nakon Osipove smrti Klara se okreće borbi za ženska prava. Godine 1890. vraća se u Nemačku i postaje urednica časopisa Jednakost i dodatka za žene u lajpciškim Narodnim novinama. To joj omogućava da njene ideje čuje veći broj žena. Zalagala se za ekonomsku nezavisnost žena, jednake plate za isti posao, pravo na organizovanje žena u sindikate i pravo na ustanove za brigu o deci. Kasnije se zalaže i za uvođenje prava da žene biraju i budu birane. Odobravala je slobodnu ljubav, abortus i razvod kao privatne odluke i borila se protiv dvostrukog morala. Konferencija žena socijalista prvi put je održana u Kopenhagenu 1910. godine i tu je, na Klarinu inicijativu, ustanovljen 8. mart kao Dan žena u znak sećanja na demonstracije u Čikagu 8. marta 1909. godine. Tada su žene koje su protestvovale zatvorene u fabriku, ali je izbio požar, pa je zbog nemogućnosti da se evakuišu poginulo njih 130.
Razlaz sa socijaldemokratama započeo je njenim neodobravanjem Prvog svetskog rata. Kada je napravila letke sa pozivom na zaustavljanje rata, uhapšena je zbog veleizdaje zemlje, ali je oslobođena zbog mnogobrojnih protesta. Sa Rozom Luksemburg i Karlom Libknehtom osniva Nezavisnu socijaldemokratsku partiju, koja kasnije postaje Komunistička partija Nemačke. Tu je bila članica Centralnog komiteta, a od 1920. do 1933. i poslanica u nemačkom parlamentu. U jednom od svojih govora, još 1932. upozoravala je na opasnost od fašizma. Dvadesetih godina seli se u Moskvu i tamo vodi sekretarijat žena Treće internacionale. Međutim, u Moskvi trpi političku izolaciju, jer je bila protivnica Staljina. Politikom se bavila do kraja života, 1933. godine.
Izvori: dadalos.org, ogledalce.co.rs
na danasnji danklara cetkinprava zenafeminizamsocijalizamnemackarusija
