Izvor: RTS, 07.Nov.2011, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karlos pred sudom
Jedan od najpoznatijih svetskih terorista Iljič Ramirez Sančez, poznatiji kao Karlos Šakal, ponovo pred sudom po optužbama za četiri napada u kojima je poginulo 11 ljudi. Šakal već služi doživotnu robiju zbog trostrukog ubistva. Na tom suđenju je rekao da je "profesionalni revolucionar".
Suđenje nekada najpoznatijem svetskom teroristi Karlosu Šakalu počelo je pred sudom u Parizu. Šakal se tereti za četiri napada sa 11 žrtava koji su se dogodili pre skoro >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tri decenije u Francuskoj.
Prema tvrdnjama jednog broja istraživača, Karlos je 1976. godine stigao u Jugoslaviju na odmor. Nemci su, čim su to saznali, obavestili jugoslovensku policiju koja je ga je uhapsila – sa alžirskim ispravama.
Posle nekoliko dana provedinih u zatvoru, Tito je naredio da ga puste, a kada je Jugoslavija kritikovana zbog takve odluke, rečeno je da nema dokaza da je Karlos uopšte bio u Jugoslaviji.
Nakon toga, najveći svetski terorista sklonio se u Irak, gde je saznao da mu je glava ucenjena na milion dolara.
Posle boravka u Iraku, otišao je u Južni Jemen, gde mu je, prema istim navodima, Gadafi plaćao troškove. Tada je Šakal krenuo da osniva vlastitu terorističku organizaciju.
Karlos (62), čije je pravo ime Iljič Ramires Sančez, negira umešanost u te napade, u kojima je više od 140 ljudi povređeno.
U intervjuu objavljenom u nedelju u jednom venecuelanskom listu, Ramires je preuzeo odgovornost za više od 100 napada u kojima je poginulo između "1.500 i 2.000 ljudi".
Procenjuje se da će suđenje trajati do šest nedelja. Ipak, Ramires, koji boluje od dijabetesa, rekao je i da mu nedostaje porodični život koji je, kako kaže, žrtvovao u godinama koje je proveo putujući svetom kao terorista slobodnjak, po Bliskom istoku i evropskim prestonicama, a potom u begu, a na kraju u zatvoru 1994. godine u Francuskoj.
Venčanje u zatvoru 2001. sa njegovom advokatkinjom Izabel Kutan-Peir, koja mu je treća žena, karakterističan je potez za Karlosa, baš kao i nedozvoljeni intervju pred suđenje zbog kojeg je dospeo u samicu, gde je boravak okončao posle desetodnevnog štrajka glađu.
Najveći deo sveta pamti Karlosa Šakala kao čoveka koji je putovao svetom i prkosio zapadnim obaveštajnim službama. Za pripadnike revolucionarnih pokreta iz sedamdesetih godina važio je za živu legendu.
Ramires je najpoznatiji po otmici ministara nafte zemalja OPEK-a 1975, posle koje je mu je priređen doček kada je sa svojim taocima stigao u Alžir, kao i po palestinskoj otmici francuskog aviona 1976. koja je okončana akcijom izraelskih komandosa.
Poširok spisak sumnji
Postoji sumnja o njegovoj ulozi u masakru izraelskih sportista na Olimpijadi u Minhenu 1972. godine. Ipak, njegova povezanost sa otmicama, bombaškim napadima i ubistvima svedoči o različitim potezima koje je povlačio u stilu plaćenika, od pripadnosti Narodnom frontu za oslobođenje Palestine do pomaganja ekstremnim levičarskim terorističkim grupama iz Evrope.
Bezbednih mesta za skrivanje i saveznika bilo je sve manje posle pada komunizma 1989. godine. Pripadnici francuske obaveštajne službe uhapsili su Karlosa 14. avgusta 1994. u Kartumu i prevezli ga u Pariz.
Karlos se ni u zatočeništvu nije odrekao imidža neustrašivog ratnika, a protiv tadašnjeg francuskog ministra unutrašnjih poslova Šarla Paske podneo je optužbu za otmicu.
"Ja sam profesionalni revolucionar. Svet je moj domen", rekao je na suđenju 1997. na kojem je podigao levu pesnicu u vazduh kada je osuđen na doživotni zatvor. Po francuskom zakonu, u zatvoru mora da ostane najmanje 30 godina.
Tada je osuđen za ubistvo dvojice naoružanih francuskih istražitelja i navodnog libanskog doušnika.
Specijalni antiteroristički sud, koji nadzire grupa anonimnih sudija, odlučiće o optužbama za četiri bombaška napada 1982. i 1983. godine u Francuskoj u kojima je 11 ljudi poginulo, a 150 povređeno.
Prema optužnici, Karlos je imao duboko lični motiv za dva napada iz 1982, pošto je pokušao da primora Francuze da oslobode njegovu zatvorenu devojku Magdalenu Kop, kojom se kasnije oženio i sa kojom je dobio ćerku, i saborca Bruna Bregea.
Karlosov život okorelog revolucionara počeo je njegovim imenom. Njegov otac, bogati komunistički advokat Hose Altagrasija Ramires Bavas, dao je svojoj trojici sinova po jedno od imena ruskog revolucionarnog vođe Vladimira Iljiča Lenjina.
"Ratno ime" dobio je kada su britanski tabloidi objavili da je primerak romana Dan šakala, Frederika Forsajta iz 1971, nađen u jednom od njegovih skrovišta u Londonu. Roman govori o profesionalnom ubici angažovanom da ubije francuskog predsednika Šarla de Gola.
