Izvor: RTS, 25.Mar.2016, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako preživeti teroristički napad
Posle napada na putnike na Briselskom aerodromu i prolaznike na istanbulskom šetalištu jasno je da svako od nas može da se zatekne na mestu terorističkog napada. Kako treba da se ponašate u takvoj situaciji i da li je potrebno da se za takav bezbednosni rizik svi obučimo?
Posle eventualne eksplozije ne bi trebalo postavljati pitanje: Šta se dešava? Na taj način ima više vremena za reakciju. Odmah >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << posle napada u Parizu u kojem su teroristi ubili 130 ljudi, Velika Britanija izdala je precizno uputsvo za ustanove, firme, ali i za građane kako bi trebalo da se ponašaju.
"Bežite, ako procenite da vas to ne dovodi u veću opasnost. U suprotnom, sakrijte se. Kad ste na sigurnom, pozovite policiju. Recite gde i šta se dešava", piše u uputstvu.
Iako rizici nisu svuda u Evropi isti, mogućnost da se zateknete na mestu napada ne sme da se isključi. Ipak u Srbiji saveta za građane još nema. Stručnjaci poručuju da moramo biti svesni bezbednosnih izazova.
"Moramo obučavanjem kroz aktivnosti lične i uzajamne zaštite građane pripremiti na sve rizike i pretnje, pa i na terorizam. Terorizam je iznenadna pojava, kao zemljotres, ne znate ni kada ni gde će se pojaviti", kaže profesor Fakulteta za bezbednost Vladimir Jakovljević.
Može da se pojavi na putu do posla ili škole, na koncertu ili večeri u restoranu. Mnogi Parižani u koncertnoj sali Bataklan preživeli su praveći se mrtvi. Šanse da ostanete živi veće su ako makar znate gde je sporedni izlaz.
"Nezavisno od opasnosti ljudi moraju biti potpuno staloženi. Moraju uočiti ako postoji mogućnost da se pobegne, ako počne dejstvo vatrenim oružjem, da se sklone na prikladno mesto i što pre obaveste nadležne. Teroristi su unapredili tu taktiku, najpre samoubica aktivira eksploziv i nakon deset minuta, kada se ljudi okupe da pomognu, nailazi drugi koji vrši napad", kaže stručnjak za bezbednost Milan Mijalkovski.
Napad možete i da sprečite. Posle briselske drame niko vas ne sme smatrati paranoičnim ako obezbeđenje npr. na aerodromu obavestite da ste uočili kofer ili torbu bez vlasnika u blizini.
"Telefonom odmah moraju javiti prvo obezbeđenju, a ako ne postoji, moraju javiti prvo policiji. Ne smemo da kažemo - to će neko drugi. Ako tako razmišljamo onda saučestvujemo u zločinu", ističe Mijalkovski.
I paranoja, ali i nonšalacija jednako su loši saveznici.
"Jedan od načina da se čovek pribere je da koristi unutrašnji dijalog, šta je najbolje da uradim? Najviše se pogube ljudi kojima je potpuno neočivano, neverovatno da se desi nešto tako", kaže psiholog Zoran Milivojević.
Nije lako, ali trebalo bi se pomiriti da živimo u vreme visokog rizika, savetuju psiholozi.
Svi ti saveti koji se odnose i na građane terbalo bi da budu deo Novog zakona o vanrednim situacijama i Strategiji za borbu protiv terorizma. Prilike u svetu nalažu da se donesu po najhitnijem postupku.
Pogledaj vesti o: Pariz
