Izvor: Vostok.rs, 31.Maj.2020, 09:45
Kako je ruski general spasao život Napoleonu
Da nije bilo grofa Pavla Šuvalova ne bi bilo ni čuvenih Napoleonovih sto dana, niti bi se ikada odigrala Bitka kod Vaterloa.
U proleće 1814. godine Francuska imperija je prestala da postoji. Savezničke trupe su zauzele Pariz, Napoleon se odrekao prestola a na vlast su u Francuskoj ponovo došli Burboni. U znak poštovanja prema čoveku koji je nekada imao vlast nad celom Evropom saveznici su Bonaparti ostavili titulu imperatora, ali je mogao da upravlja samo malenim ostrvom Elba u Sredozemnom moru, piše Russia beyond.
Napoleon potpisuje abdikaciju.
Fransoa Buše/Nacionalni muzej prirodne istorije u Parizu
Napoleon je krenuo u progonstvo krajem aprila, oprostivši se u dvorcu Fontenblo sa vojnicima svoje Stare garde. Morao je da prođe kroz celu Francusku do luke Frežis gde ga je već čekao brod koji će ga odvesti na Elbu.
Napoleon posle abdikacije u dvorcu Fonteblo.
Pol Delaroš
Svrgnuti imperator je putovao skromno, u običnim kočijama, u pratnji manjeg konvoja i nekoliko emisara koje su mu saveznici dodelili. U ime cara Aleksandra Prvog Bonapartu je pratio general-lajtnant Pavel Šuvalov. Upravo njemu će Napoleon dugovati život.
Protiv Napoleona
Kada je „Velika armija“ prodrla u Rusku imperiju grof Pavel Šuvalov je komandovao Četvrtim pešadijskim korpusom, ali se vrlo brzo teško razboleo i bio prinuđen da preda komandu drugome.
Portret grofa P. A. Šuvalova
Džordž Dave/Državni ruski muzej
Šuvalov se vratio na front 1813. godine, kada su se ruske trupe već kretale Evropom, polako postiskujući Francuze prema Parizu. Grof je pratio imperatora Aleksandra I u svim bitkama, a za učešće u „Bici naroda“ kod Lajpciga dobio je orden svetog Aleksandra Nevskog.
U poslednji čas
U prvo vreme je narod dočekivao Napoleona i njegovu pratnju likovanjem i uzvicima „Živeo imperator!“ Međutim, kako su se kretali na jug oduševljenje je bilo sve manje, narod je uglavnom ćutao, da bi na kraju ispoljio i neskrivenu mržnju.
U Provansi je gomila obasula Bonapartu psovkama i prokletstvima, a on je bio spokojan, pretvarajući se da sve to nema nikakve veze sa njim.
Prava opasnost ga je čekala u gradiću Orgonu, južno od Avinjona. Usput je gomila postavila vešala sa Napoleonovom figurom od slame. Ljudi su pojurili prema zatvorenim kočijama u pokušaju da svrgnutog imperatora izvuku napolje i ubiju. U raspirivanju narodnog gneva mogli su učestvovati i rojalisti, koji su bili zainteresovani da „korzikanski monstrum“ ne stigne na odredište.
Napoleon napušta Elbu.
Žozef Bom
Gomila je savladala malobrojni konvoj i već je bila blizu cilja kada je pristigao grof Šuvalov. On je jedini izdržao pritisak, a zatim je i sam pesnicama i vikom potisnuo gomilu. Tako je dobio na vremenu i dao znak Napoleonovom kočijašu da potera konje i što brže napusti Orgon.
Kada im je izmakao Bonaparta, bundžije su bile spremne da rastrgnu Šuvalova, ali čim saznadoše da je pred njima ruski general, obradovaše se i pozdraviše ga poklicima: „Živeli naši oslobodioci!“
Ubrzo je Šuvalov stigao Napoleonovu kolonu i predložio mu da zamene šinjele i da on, Šuvalov, sedne na Napoleonovo mesto. On je ujedno objasnio da će tako atentator, ako se pojavi, ubiti njega, ruskog generala, umesto Bonaparte. Kada je Napoleon u čudu pitao zašto bi Šuvalov to učinio, ovaj mu je odgovorio: „Moj imperator Aleksandar mi je naložio da vas živog i zdravog dostavim na mesto progonstva. Izvršenje naredbe moga imperatora je za mene pitanje časti“.
Zahvalnost
Nekoliko dana kasnije Napoleon se živ i zdrav ukrcao na britansku fregatu „Neukrotivi“ kojom je otplovio na mediteransko ostrvo. Pred polazak je ruskom grofu poklonio svoju sablju u znak zahvalnosti.
Napoleonova sablja
(CC BY-SA 3.0)
Francuski imperator je tu sablju dobio „za Egipatski pohod“ još kao prvi konzul Republike i skoro petnaest godina se nije odvajao od nje. Činjenica da ju je poklonio ruskom grofu bila je znak Napoleonove iskrene zahvalnosti.
Nepunih godinu dana kasnije Bonaparta će se vratiti u Francusku da trijumfalno preuzme vlast i još tri meseca će drmati Evropom, a u svemu tome je značajnu ulogu odigrao i ruski general.
Boris Jegorov, Russia beyond
.jpg)
