Izvor: Vesti-online.com, 16.Avg.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Janoša opčinili konji

Novobečejac Janoš Mesaroš (65) ulepšao je zidove svečane sale pri sabornom hramu Sv. Save u Parizu! Sve što je izložio odiše lakoćom, pa se čini i da njegovo panonsko selo "leti" negde.

Moj rukopis: Janoš Mesaroš  

- Moja večita tema su konji. Kažu da je najteže nacrtati konja, a meni je najteže napraviti sliku bez konja, zato što me onda svi pitaju: "A, gde su konji?" I, ne napuštam konja koji trku dobija - priča Janoš i široko >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << se osmehuje, utisak je da i tako druguje sa svojim naslikanim konjima.

Dakle, Janoš bez konja ne može, pa objašnjava da mu konj služi i kao forma kojom izražava bol i tugu, toplinu i žar, ljubav bez granica.

A mada uvek sa konjima, uživo im nikad nije prišao ni pomilovao.

- Nikad ih izbliza nisam video. Ispada da su oni u moje slikarstvo pali s neba - veli Janoš.

Ovaj Novobečejac živi u Beogradu, mnogo putuje, svugde stiže.

 

Igrao fudbal

U sebi sam prepoznao slikara kad sam zbog povrede kičme bio prinuđen da napustim profesionalno igranje fudbala. Bilo je to 1969, kao 26-godišnjaku teško mi je palo da zauvek okačim kopačke o klin. A, već iduće godine sportsku strast zamenio sam slikarskom. Pridružio sam se grupi Selo i od tada se ne zaustavljam, a selo sam, evo, pretočio u zemaljsku kuglu - veli Janoš.

- Potekao sam iz naivne umetnosti, a danas pišu: "To je slikarstvo Janoša Mesaroša, prepoznatljivo, čisto, bez tuđih primesa." Ovo što slikam moj je rukopis.

Za četiri decenije nanizao je Janoš 250 samostalnih i isto toliko kolektivnih izložbi i na tim mestima predstavio više od 7.000 slika. Svaki dan stvara.

Kao rodoljub, uz pripadnost Srbiji, izdvaja i vezanost za rodni Novi Bečej, gde su mu, opisuje, "sve granice daleko ili blizu 100 kilometara".

- A sa obala reke Tise otisnuo sam se u svet. U Parizu sam 1994. godine imao samostalnu izložbu u Kulturnom centru Srbije. Ovaj put me u metropolu Francuske pozvao Petar Gojković, predsednik Odbora za kulturu pri Skupštini srpske dijaspore u Francuskoj. Ima me svugde i to volim.

Putujući, sreće zemljake.

- Interesantno, više pamte ono staro, nego što prihvataju novo. Oni neguju ono što mi u matici zaboravljamo. Od njih sam čuo pesme koje su kod nas zaboravljene. Uopšte, svi dijasporci teže da im koreni ostanu čisti i zbog toga im se divim i od srca čestitam - kaže Janoš, slikar prelepih pejzaža i seoskih motiva.
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Vesti-online.com...