Izvor: Večernje novosti, 17.Nov.2015, 15:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jača od ubicinih šrafova
MILIMETRI su odlučivali o životu. Korak levo ili desno, imao je sudbonosnu ulogu. U eksploziji samoubice ispred “Stadiona Francuska” u Sen Deniju naša Snežana Mitrović teško je povređena. Da je zakoračila tamo ili ovamo, ko zna šta bi bilo. Oko nje mrtvi, ranjeni, šokirani...- Ide nekako. Polako se oporavljam - kaže tihim glasom, za “Novosti”, Snežana koja se nalazi na odeljenju intenzivne nege pariske bolnice “Pitije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Salpetrijer”.Šrafovi koje je ubica stavio u eksploziv vezan oko pojasa, da bi naneo što teže povrede onima koje je nameravao da sa sobom povede u smrt, na nekoliko mesta zarili su se i u Snežanino telo. Srećom, povrede su takve da se ne nalazi u životnoj opasnosti.- Imam bolove u ruci i nogama. Rane su mi bile otvorene. Izvadili su mi klinove i sad je malo bolje - prenosi nam kako se oseća.Snežani su povređeni leva ruka i obe noge. Operisana je, a ovih dana treba da usledi još jedna hirurška intervencija. Jedan od šrafova ostao je duboko u nozi, zario se u kost i lekari moraju da ga izvade.Naša sunarodnica se svega seća.- Izlazili smo iz “Mekdonaldsa” i odjednom se čulo jedno veliko “bum”. Svi su počeli da vrište. Utonuli smo u beli dim. Osećala sam miris baruta - priča u jednom dahu.Iako teško povređena, sve vreme je bila svesna.GDE JE MAMA? Mali Dilan se stalno raspituje za mamu. Do sada se još nisu razdvajali. - Kažemo mu da će brzo da dođe - priča Vladimir, koji se sada brine o sinu dok mama Snežana ne izađe iz bolnice. Posle eksplozije, vijci se na nekoliko mesta zarili u ženino telo.- Bežala sam koliko me noge nose. Trčala sam, s povredama. Krvi je bilo posvuda po mojim farmerkama. Ništa nisam osećala, sve dok nisam pala. Posle više nisam mogla da ustanem - priseća se Snežana.Sad, u bolničkoj sobi, pokušava da sazna šta se sve dešavalo te noći u Parizu.- Nemam televizor, ali mi rodbina i prijatelji koji me stalno obilaze pomalo pričaju šta se zaista dogodilo - kaže naša sagovornica.Snežana Mitrović je uz fizičke povrede doživela i veliki šok. U strahu je, uvek je neko sa njom u sobi.- Nadam se da nas dobro čuvaju - šalje upitni pogled.Ispred “Stadiona Francuska” je bila da bi radila svoj posao, kao prodavac sportskih rekvizita. Ne pada joj, kaže, na pamet da s tim dalje nastavi.- To pitanje se više ne postavlja! Ne mogu čak da pomislim ni na stadion. Odmah mi kroz glavu prođe šta se desilo - poručuje ranjena Srpkinja.Uz sve svoje brige, Snežana, koja je rođena u Francuskoj, ipak misli i na rodbinu u kragujevačkoj Ulici 22. decembar.- Poručite im da sam dobro, neka se ne brinu - skupila je snagu i da se blago osmehne.Sve vreme, uz Snežanu su njena majka Svetlana i nevenčani muž Vladimir Burić.- Bolje je nego što je bila ovih dana, ali, proći će još vremena dok rane ne zacele - kaže Vladimir, koji je kobne večeri bio sa svojom suprugom.Potanko priča kako je sve izgledalo.- Večerali smo, kada smo, između 21.20 i 21.30, čuli detonaciju. Proneo se glas da je eksplodirao gas u nekom od obližnjih kafea. To je, u stvari, bila prva bomba. Stigla je policija s automatima. Izbacili su nas napolje, i ubrzano smo krenuli prekoputa ulice. Bili smo tu svi naši, oko tridesetak, ali i ostali klijenti iz restorana. Kamikaza se, očigledno, uvukao među nas i vrebao priliku da nas što više pobije - ističe Vladimir, koji se u trenutku nesreće nalazio na nekoliko metara od svoje supruge. Majka Svetlana još ne može da dođe sebi.- Bila sam kod kuće i čuvala unuka, Snežaninog i Vladimirovog sina Dilana (3). Razgovarala sam s kćerkom telefonom. Pitala je za sina. Kažem joj da je lepo večerao i da je sve u redu. Onda mi ona poručuje da mora da prekine vezu jer se priča da se u blizni nalazi bomba. Računam, pošli su kući. Nije prošlo ni desetak minuta, javlja mi se zet. Kaže šta se desilo. Šokirala sam se. Vrištim po kući, ne znam u kojoj bolnici da je tražim. Bilo je strašno. Mislim, sigurno nešto kriju od mene. Hvala Bogu da je ostala živa!
Nastavak na Večernje novosti...
