Izvor: RTS, 16.Jul.2013, 11:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložba Milana Konjovića u Beču
U reprezentativnoj Palati Porcia, u Beču, otvorena izložba Milana Konjovića. Izloženi radovi iz umetnikove asocijativne faze, u kojoj kombinuje ekspresionizam sa koloritom vojvođanske ravnice.
Po visokoj vrednosti, umetnička zaostavština srpskog slikara Milana Konjovića (1898 - 1993) pripada istovremeno i srpskoj i evropskoj kulturi. Iako je nerado napuštao svoj rodni Sombor, profesionalne stanice vodile su Konjovića kroz Beč, Budimpeštu, Prag i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Pariz. Sinoć se Konjević "vratio" u Beč, gde je u reprezentativnom prostoru Palate Porcia otvorena izložba njegovih odabranih dela.
Austrijskoj publici predstavljeni su radovi iz Konjovićeve pretposlednje, takozvane asocijativne faze, gde on kombinuje ekspresionistički izraz sa jakim koloritom vojvođanske ravnice.
Reč je o grupi radova poznatim pod imenom "slike geste i akcije", ili "dela zrele strasti" stvarane u periodu od kraja šezdesetih do početka osamdesetih godina.
"Životni i profesionalni put Milana Konjovića je izlomljena linija neprekidnih uspona i padova - uvek je bio cenjen, ali nije uvek bio popularan", kaže autor izložbe Sava Stepanov iz somborske zavičajne Galerije Milan Konjović, koja poseduje oko hiljadu dela tog autora.
Više je razloga zašto se Konjovićeva karijera nije kretala utabanim stazama, onim istima koje su se između 1924-32 otvorile u Parizu pred mladim srpskim slikarem, tada kubistom.
Kao prvo, objašnjava Stepanov, Konjović je na vrhuncu međunarodne karijere 1932. napustio Pariz i "zavukao" se u Sombor.
Od tada ga niko više nije mogao dobrovoljno izvući iz njegovog rodnog grada - čak je i odlazak do Beograda doživljavao kao dramatično putovanje preko tri kontinenta.
Drugi razlog leži u stilskom karakteru njegovih dela: Konjovićev umetnički izraz kretao se u rasponu od kubizma, fovizma, ekspresionizma do abstrakcije, ali se nikada, ni u jednom trenutku nije spustio do soc-realizma, ideološkog predloška koji je komunistička politička elita tadašnje Jugoslavije postavljala kao estetski kriterijum pozitivne umetnosti.
"Bio je napadan i kritikovan - da je živeo u Beogradu verovatno mu ne bi bilo lako, ali teško je politički ucenjivati umetnika koji živi u provinciji i slika prirodu", kaže Stepanov.
Izložba Milana Konjovića u Beču zajednički je projekt Galerije Konjović iz Sombora, vojvođanskog ministarstva za kulturu i srpske ambasade u Beču.
Posebno raduje činjenica da se pod otpravnikom poslova Goranom Bradićem srpska ambasada u Beču konačno vratila prezentaciji vrednih ostvarenja nacionalne kulture u onim segmentima koji su komunikacijski "kompatiblini" sa evropskim umetničkim tradicijama - što znači da nisu namenjeni samo dijaspori, već ciljaju na širu internacionalnu publiku.
Reprezentativna je i lokacija izložbe: Palata Porcia je relikt drevnih vremena, jedan trakt je izgrađen od kamena rimske patricijske vile koja se nalazila na istom mestu; posle toga je dugo služila kao sud, da bi danas pripadala austrijskoj vladi.
Narednih mesec dana, posetioci izložbe moći će uživati u ekspresionističkim slikama vatrenog kolorita koji gori "u prostoru nastalom pre rođenja Isusa Hrista", kako je na otvaranju rekao predstavnik austrijske vlade dr Manfred Matzka.
Zašto se Konjević, kako kaže autor izložbe Stepanov, već sa trideset godina - a živeo je i stvarao punih 95 - "zavukao" u Sombor i odbio da se dalje brine o svojoj međunarodnoj karijeri?
Nema odgovora. Konjović nikada nije pričao o tome, niti ostavio neko objašnjenje, ali, zaključuje Stepanov, "mora biti da se radilo o nekoj teškoj nostalgiji".
