Izvor: Vesti-online.com, 26.Jan.2015, 07:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ispovest

"Gospodo, taj kvazinovinar (sa slike) podržava terorizam, jer osuđuje državnike koji su se digli protiv terorizma; taj nečovek svojim kolumnama mnogo utiče i usmjerava čitaoce prema antiglobalizmu i nekim nacističkim idejama. Poznajem ga još od 1991. kao urednika lista 'Srpska reč', kada je radio za UDB-u tj. SDB, sve dotle dok ga Dana nije izbacila iz Redakcije"!Ovako me opisuje naš čitalac, izvesni "Vuk", povodom moje prošlonedeljne kolumne "Ožalošćena porodica", a posle onog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << masakra džihadista u Parizu. U toj povorci "licemerja" bilo je najmanje pet državnika čije su vojne intervencije po svetu učnile nebrojeno više zločina nego pariski džihadisti.

Pa, PRIZNAJEM. Ako je antiglobalizam "nacizam", ni Jozef Gebels mi nije ravan. Nema veze što su mi oca-sveštenika, ubili nacisti. Jer, ovo sada preti da bude veće zlo od nacizma. Hitler je imao samo "fau jedan" i "fau dva" (V-1 i V-2), ovi imaju atomsku bombu.

"Poznajem ga još od 1991. godine"? Što hoće da kaže kako smo se dotični "Vuk" i moja "kvazi" beznačajnost poznavali, a možda i pobratimili, još u Vašingtonu gde sam od te 1991. kao dopisnik (Tanjuga), a iz osinjeg gnezda, hulio na globalizam, atlantizam i Imperiju. Moj magnum krimen!

Vreme, eto, kao kopite ispod Atilinog konja, ostavlja pustoš zaborava. Ne sećam se, "Vuče", našeg poznanstva. Sorry.

"Poznajem ga kao urednika Srpske reči. "Udbaš", u Americi, a urednik u "Srpskoj reči" u Beogradu ili, možda, na samoj Ravnoj gori? Contradictio in abjecto - uzviknuli bi stari Latini. Ne ide jedno s drugim. Ovde bih još svašta dodao, ali me strah - ne dao Bog da me Dana čuje. Kad je mogla da me izbaci odakle nisam bio, šta tek može da mi uradi ovde gde stvarno jesam.

"...Kad je radio za UDB-u"? E, ovde se stvar baš zapetljava. UDB-a (Unutrašnja državna bezbednost) bila je u to vreme jedna od deset velikih svetskih obaveštajnih službi. Kad bi te UDB-a uzela u obradu, to bi radila tako suptilno i tako diskretno da ni sam nisi svestan da si već njen aktivni doušnik. Trebalo je, eto, da prođu decenije pa da i ja od "Vuka" (Thank You Very Much) saznam kako su me bili smotali i koliko sam visoko rangiran bio.

U Lusaki (Zambija), na Konferenciji nesvrstanih zemalja, zapalo me da prevodim razgovor Tita prilikom njegovog iznenadnog susreta u konferencijskoj dvorani, sa jordanskim kraljem Huseinom. Blažo Mandić, Titov lični sekretar, vuče me za ruku i ja se nađem između Maršala i Kralja, Maršal slabo govori engleski, Kralj ne zna srpsko-hrvatski; Blažo zna da govorim arapski. Ali to mi ništa ne bi vredelo da obaveštajci oko Tita nisu znali s kim imaju posla. Nije svaka šuša mogla da priđe Titu i još da mu prevodi razgovor u četiri oka s nekim kraljem. Mora da je to Dana sve znala, a "Vuk" odnekuda načuo - pa me je, toliko godina kasnije, Dana - zlopamtilo kakvu je Bog dao - izbacila iz "Srpske reči" u kojoj nisam radio i iz ideologije kojoj nisam pripadao.

Na nešto ozbiljnijoj strani priče, nije ovo prvi put da me zamenjuju sa Dejanom LuČićem (slovo razlike, ali bitno), stručnjakom za pitanja svetskih i domaćih obaveštajnih službi. Možda je imenjak i bio urednik u Srpskoj reči. Možda ga je gospođa Drašković odatle i izbacila kao "udbaša". Ne znam. Ostaje mi, pak, nada da se jednom sretnem sa dotičnom gospođom, pa da se, onako, kao pravi udbaš i prava četnikuša - oprostiće, valjda, Čiča i Maršal - ispričamo i pobratimimo. I u ime konačnog nacionalnog pomirenja, ispijemo čašicu. Po mogućnosti one partizanske, četničke, ljotićevske, nedićevske... I, zašto ne, ove ljute, evroatlantske. Iz Bajčetine.

Nastavak na Vesti-online.com...