Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jan.2015, 16:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Islamska država: Britanija i SAD sledeće

Jedan od lidera takozvane Islamske države, Abu Saad al Ansari, objavio je na propovedi u iračkom gradu Mosulu, da Islamska država preuzima odgovornost za terostičke napade u Parizu, uz pretnju da su Britanija i SAD sledeće na udaru.

Organizacija Islamska država Iraka i Levanta (ISIL) ili ISIS, proglasila je islamsku državu u Faludži (centralni Irak) pre godinu dana, 3. januara 2014.

Sutradan, 4. januara, novoformirani savez osam sirijskih pobunjeničkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << grupa, koji sebe naziva "vojskom mudžahedina" je proglasio rat pokretu ISIL. Istog dana Grupa ISIL preuzela je odgovornost za napad u Bejrutu.

Dva dana kasnije, 6. januara, sirijski pobunjenici uspeli su da proteraju ISIL iz grada Ar-Rakkah. To njihovo najveće uporište ubrzo je ISIL ponovo preuzeo.

ISIL je 25. janura najavio stvaranje nove libanske vojske, s ciljem borbe protiv Hezbolaha i njegovih pristalica u Libanu.

Al-Kaida je početkom februara saopštila da raskida sve veze sa tim svojim ogrankom, koji se bori na području Sirije, kao i da se ograđuje od međusobnog sukoba između pobunjenika u sirijskom građanskom ratu.

Nekoliko dana potom, 4. marta ISIL se povukao iz pograničnog grada Alepa, nedaleko od granice s Turskom.

U isto vreme u intervjuu za francuski televizijski kanal Frans 24, irački premijer Nuri al Maliki optužio je Saudijsku Arabiju i Katar da finansiranju ISIL.

Irački vojni helikopteri su 27. aprila napali i uništili ISIL konvoj od osam vozila unutar Sirije. Bio je to prvi slučaj da su iračke snage delovale van svoje zemlje od Zalivskog rata.

ISIL je 1. maja sproveo ukupno sedam javnih pogubljenja u gradu Raka, u severnoj Siriji. Šest dana kasnije, pripadnici ISIL su upali na univerzitet u provinciji Anbar, zapadno od Bagdada i zadržali studente kao taoce.

Mosul je početkom juna pao pod kontrolu ISIL-a, koji je preuzeo državne institucije, aerodrom i policijske stanice i ispostavu Centralne banke. Usledio beg stotina hiljada meštana iz Mosula i regije.

ISIL je 11. juna zaposeo turski konzulat u Mosulu, kidnapovali su šefa diplomatske misije i nekoliko članova osoblja. Sredinom juna zauzeli su Tal Afar, u pokrajini Niniva, a tada su se pojavile i slike masovnih egzekucija.

Sirijska avijacija bombardovala je 24. juna položaje ISIL u Iraku. Pet dana kasnije, ISIL je najavio osnivanje kalifata. Promenjeno je ime u "Šura (Savet) Islamske države" i imenovan "kalif muslimanske države". Reči Irak i Levant uklonjene su iz naziva Islamske države.

Početkom jula Islamska država je zaposela glavna naftna polja u Siriji, u provinciji Deir Ezor koja se graniči sa Irakom.

Mesec kasnije, 6 avgusta - Islamska država je kidnapovala stotine Jazidi žena u Sinjaru, kako je otvoreno rečeno, da bi ih prodali kao roblje. Sutradan, preuzela je kontrolu nad gradom Karakoš (Bakhdida) što je dovelo do egzodusa asirskih hrišćana.

Predsednik SAD Barak Obama je sutradan, 7. avgusta odobrio vazdušne napade u Iraku protiv Islamske države.

Džihadisti Islamske države ubili su idućih dana najmanje 500 pripadnika zajednice Jazida u ofanzivi na severu Iraka, a desetine hiljada su pobegle.

Francuski ministar inostranih poslova Loran Fabius najavio je 10. avgusta da će Francuska razmotriti pružanje pomoći u naoružanju "u saradnji sa Evropljanima".

"Genocid u severnom Iraku" (nad Jazidima), izraz je koji ulazi opštu upotrebu.

Sutradan, 11. avgusta Arapska liga je osudila napad Islamske države na manjinsku iračku etničku grupu Jezide, označivši ga kao "zločin protiv čovečnosti".

Francuski predsednik Fransoa Oland je 13. avgusta najavio isporuku oružja Kurdima, "za nekoliko sati". Naveo je da je stanovništvo u kurdskim područjima u Iraku suočeno sa "katastrofalnom situacijom" - koja zahteva intenziviranje napora međunarodne zajednice.

Dva dana kasnije, Savet bezbednosti UN usvojio je jednoglasno Rezoluciju 2170 čiji je cilj da onemogući finansiranje ekstremista u Iraku i Siriji, kao i da spreči priliv novih ekstremističkih boraca iz inostranstva. Cilj rezolucije je, slabljenje Islamske države i Fronta Al-Nusra.

Direktor Opservatorije za ljudska prava, čije je središte u Britaniji, izjavio je 19 avgusta: "Broj boraca Islamske države prešao je 50. 000 u Siriji, od kojih 20. 000 nisu Sirijci". Tog dana terorista Islamske države ubija Džima Folija, američkog novinara, u Raki, Sirija.

Nemačke vlade odlučila je, početkom septembra, da naoruža Kurde a to je ratifikovano u Bundestagu, velikom većinom glasova.

Snimak pogubljenja i drugog američkog novinara objavljen je 2. septembra. Na snimku se vidi kako maskirani pripadnik Islamske države odseca glavu 31-godišnjem Stivenu Sotlofu koji kleči.

Snage SAD i Iraka su 15. septembra, u sukobu kod Suk el Gaziija, porazili pripadnike Islamske države. Sedam dana kasnije, započeli su vazdušni napadi na snage Islamske države.

Snimak na kojem je prikazano odrubljivanje glave Britancu Alenu Heningu objavljen je u oktobru. Na kraju snimka, ubica je zapretio da će "naredna žrtva biti Amerikanac".

Na samom početku decembra Islamska država preuzela je odgovornost za smrt troje lljudi u vreme nemira 28. novembra, u Egiptu. Među poginulima bio je i egipatski brigadni general.
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...