Izvor: Politika, 27.Mar.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inspiriše me Korzika
Francuska balerina i koreograf Mari-Klod Pjetragala postavlja sa suprugom i kolegom Žilijenom Deruoom obnovu baleta „Jesenje cveće ” u Narodnom pozorištu u Beogradu
Mari-Klod Pjetragala, nekadašnja zvezda Pariske opere, potom direktorka Baleta u Marselju, koja je osnovala 2004. trupu pod nazivom „Pjetragala–Deruo”, upravo je doputovala u Beograd.
Zajedno sa Žilijenom Deruoom, suprugom i kolegom, postaviće na sceni Narodnog pozorišta, obnovu svog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << baleta „Jesenje cveće”, koju smo premijerno mogli da gledamo 2007. baš na sceni nacionalnog teatra. Ovog puta u glavnim rolama naći će se drugi solisti, a koreografiju francuskih umetnika videćemo 13. aprila na predstojećem Beogradskom festivalu igre.
Pjetragala je za svoj umetnički rad dobila i državni orden u Francuskoj – Vitez umetnosti i književnosti. Pre 17 godina je debitovala kao koreograf ostvarenjem „Korzika”, nastalim po polifonim napevima ovog ostrva, na kom je rođena.
Naša publika je delove tog baleta, pre deset godina u Centru „Sava” ispratila ovacijama. O „Jesenjem cveću”, u čijoj je osnovi tradicionalna keltska muzika, po kojoj je scenografiju osmislio Erik Valentin, a kostime Patrik Muru, Pjetragala za „Politiku” kaže:
– Ovog puta radim sa novim igračima i samim tim drugačije. Po definiciji igra je uvek u pokretu, menja se, sve je isto, a opet različito. „Jesenje cveće” je neoklasičan balet, nastao na osnovu moje inspiracije industrijskom revolucijom s kraja 19. i početkom 20. veka. Prikazala sam seosku zajednicu koja slavi smenu godišnjih doba, u tom komadu govorim o kulturnom iskorenjivanju i propadanju običaja. Publika je uvek dobro primala ovaj balet, u čitavoj Francuskoj, Italiji, a i kod vas. Drago mi je što će biti predstavljen na Beogradskom festivalu igre.
Na pitanje šta je sve uspela da uradi sa svojom kompanijom u proteklih šest godina, od njenog prethodnog boravka u Beogradu Pjetragala odgovara:
– Postavili smo 2007. balet „Sad ili ludo pozorište”, o žrtvama i dželatima, inspirisan delom Markiza de Sada. A potom je usledio multimedijalni spektakl „Marko Polo”, za Olimpijadu u Kini 2008. godine, po mojoj i Žilijenovoj koreografiji, u produkciji Pjera Kardena i pod pokroviteljstvom bivšeg predsednika Sarkozija. U njemu je igralo 17 igrača, učestvovalo je tri pevača, muziku je potpisao Amand Amar, sjedinjujući melose mnogih zemalja. Bilo je u tom spektaklu klasičnog i savremenog baleta, hip-hopa, borilačkih veština, animacije, a kostim je uradio Patrik Muru. Predstava je putovala svetom i doživela veliki uspeh, trebalo je da dođe i kod vas, ali se to nije realizovalo. Naredne 2009. postavili smo „Iskušenje Eve”, koja prati žensku istoriju od prve žene do one u 21. veku. U 2012. Žilijen i ja igramo u „Pesničkim varijacijama”, a postavili smo i balet „Gospodin i gospođa San”, po Eženu Jonesku koji govori o beloj čarobnoj kutiji, uz čiju pomoć sve što smo sanjali postaje ostvarivo. Sa ovim delom bismo mogli gostovati kod vas. Svojevremeno nas je inspirisala i sudbina vajarke Kamij Klodel.
O kompaniji koju vodi sa Deruoom Pjetragala kaže da je pamćenje tela jedan od znakova njihove trupe. A kako nabaviti finansijska sredstva za nove produkcije je najveći problem, ističe Žilijen Deruo. „Za svaku predstavu sami kreiramo budžet i tražimo sredstva kod sponzora. Imamo pomoć Francuske, ali ona nije dovoljna”, dodaje on.
Na pitanje kako pamti sve što je odigrala u klasičnom repertoaru, kao zvezda baleta Pariske opere, Mari-Klod Pjetragala odgovara:
– Izdvojila bih „Don Kihota” koji je postavio Rudolf Nurejev, potom „Žizelu” koreografa Matsa Eka, „Karmen” Rolana Petija, „Bolero” Morisa Bežara. Igrala sam po koreografijama Karolin Karlson, Jiržija Kilijana... Kasnije sam kao direktor Baleta u Marselju provela nekoliko godina, i bilo je teško posle karijere balerine posmatrati stvari očima direktora. Nakon nekoliko godina poželela sam da osnujem kompaniju sa Žilijenom .
O tome koliko je rodna Korzika inspiriše Mari-Klod sa osmehom ističe:
– Prva koreografija koju sam napravila 1996. zvala se „Korzika”, vezana sam za to ostrvo, i uvek sam inspirisana njim, koristila sam polifone napeve tog podneblja i za drugu koreografiju „Vita”. Dosta sam radila i na belgijsku i irsku muziku.
O planovima kompanije „Pjetragala–Deruo” naša sagovornica navodi da bi „sledeće godine gostovanja trebalo da se realizuju u Brazilu, Singapuru i Americi. Planiramo i evropsku turneju, u kojoj će biti mesta i za Srbiju.”
B. Lijeskić
objavljeno: 27/03/2013
Pogledaj vesti o: Pariz
