Izvor: Politika, 18.Nov.2012, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Idealne kulise i birokratske zavese
Za lovce na filmske lokacije Srpska filmska asocijacija nedavno je bacila udicu na internetu, postavivši fotografije najatraktivnijih pejzaža i građevina
Kao što svetske glumačke zvezde imaju zvanične dublere, i Beograd može da odmeni Pariz. Kosančićev venac bi, redom su primećivale strane filmadžije, u ulozi galske prestonice bio sasvim uverljiv.
Baš kao što su saglasni da bi zgrada Glavne pošte verno dočarala sedište KGB-a. Manje laskavu sličnost, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << između novobeogradskih blokova i francuskog geta nastanjenog Alžircima, spazila je i iskoristila ekipa filma „Distrikt 13” Luka Besona.
A producenti filma „Gavran” su u zdanju Starog dvora prepoznali kapacitet za „ulogu” baltimorske železničke stanice iz prve polovine 19. veka...
Za lovce na filmske lokacije, koji još nisu zalazili u naše krajeve, Srpska filmska asocijacija (SFA) nedavno je bacila udicu na – internetu. Na adresi www.filmlocationserbia.com dostupna je baza podataka gde producenti mogu da nađu fotografije najatraktivnijih lokacija i građevina.
Tu su i podaci o tehničkim uslugama i stručnim kadrovima dostupnim u Srbiji. Asocijacija nudi stranim produkcijama i povezivanje s hotelima, restoranima, ketering firmama i ostalima koji su neophodni filmskoj ekipi.
– Imamo ravnice, planine, reke, šume, arhitekturu Austrougarskog i Osmanskog carstva, baroka, socrealizma i modernizma, devastirane industrijske pogone i urbane štrafte, stručne ljude, studija u kojima je moguća savremena obrada slike i zvuka. Stranci su zadovoljni svime osim našom birokratijom – kaže Ana Ilić, izvršni direktor SFA, dodajući da se isuviše vremena i živaca potroši da bi se uopšte utvrdilo ko je „nadležni pregovarač”.
– Nema ustaljene procedure za odobrenje snimanja. Institucije koje upravljaju pojedinim lokacijama nemaju cenovnike za „filmsku eksploataciju” tih mesta, pa se nekoliko puta dogodilo da se utanači jedna cena, a tri dana pred početak snimanja zatraži mnogo više para – objašnjava Ilićeva.
I kada je za snimanje neophodan samo hodnik u nekoj bolnici, njen direktor traži dozvolu od Ministarstva zdravlja, navodi Miroslav Mogorović, iz „Art end popkorn” produkcije.
– Školske uprave se boje da ih ne optuže za komercijalnu zloupotrebu prostora, pa prenose teret odluke na Odbor roditelja i Ministarstvo prosvete – kaže Mogorović.
Nije se, ipak, još dogodilo da neka strana produkcija digne ruke od Srbije zbog sporosti naše administracije, ali su umeli da skrate misiju. Ekipa serije „Titanik” trebalo je da u Srbiji boravi 12, a ovde su proveli svega pet nedelja, dok su u Irskoj, umesto tri, bili deset sedmica, priča Ilićeva.
Na svaki dolar uložen u produkciju, kaže svetska statistika, još 2,5 dolara se potroši u mestu snimanja. U Pančevu se lani milion dinara slilo u gradsku kasu na ime dozvola za lokacije i naknade za korišćenje raznih gradskih resursa u snimanju „Koriolana”, napominje Dušanka Stepanov, iz pančevačke uprave.
– Na svakom projektu se zaposli 120 do 150 filmskih radnika i 50 do 300 dobavljača raznih profila. Od 2009. kada smo počeli da sabiramo podatke, članovi ekipa inostranih filmskih produkcija su u Srbiji godišnje imali u proseku 3.000 noćenja – navodi Ilićeva.
Tvrđava odoleva filmadžijama
Specifičnost Beograda je što se u njemu prepliću jurisdikcije gradske i republičke vlasti, navodi Ana Ilić, izvršni direktor Srpske filmske asocijacije.
– Sjajna lokacija za snimanja je Beogradska tvrđava, ali je ona filmadžijama gotovo neosvojiv bastion. Razumem da je to kulturno-istorijski spomenik, ali u ugovorima postoji klauzula da se lokacija mora vratiti u prvobitnom stanju. Štetu pokrivaju osiguravajuće kuće – kaže Ilićeva.
Zarade pomoćnih filmskih radnika
Statista – 20 do 30 evra dnevno
Vozač – 150 evra nedeljno
Krojač – 300 do 400 evra nedeljno
„Dečko za sve” – 200 do 250 evra nedeljno
Vladimir Vukasović
objavljeno: 18/11/2012
Pogledaj vesti o: Pariz
