Izvor: Politika, 26.Okt.2014, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I pariski studenti u Petnici
Već treći put, studenti Univerziteta u Parizu „Rene Dekart”, novu akademsku godinu započinju obaveznom dvonedeljnom praksom u Srbiji
Petnica - Treću godinu zaredom, studenti Univerziteta „Rene Dekart”, u Parizu akademsku godinu počinju u Srbiji i to u – Istraživačkoj stanici „Petnica”. Na ovom univerzitetu medicinu, stomatologiju i farmaciju studira gotovo 40.000 akademaca, a na njemu je zaposleno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko 5.000 profesora, istraživača, inženjera i nenastavnog osoblja.
Šta je to što francuske studente koji na raspolaganju imaju najmodernije prostorije u srcu Pariza, nedaleko od Noterdama, vuče ka valjevskom kraju, pitali samo direktora Petnice Vigora Majića.
– Pre tri godine univerzitet je renovirao prostorije, a pošto je ovo za njih obavezan program, deo stručne prakse kojom uvek počinju akademsku godinu, tražili su gde bi u Evropi mogli da imaju iste uslove kao kod kuće, jer nije lako smestiti studente tokom dve nedelje i raditi eksperimente sa opremom i na nivou na kakav su navikli. Ispostavilo se da je to mesto u Srbiji. Očigledno smo „prešišali” i Nemce i Italijane – kaže sa ponosom Majić.
Bilo je zanimljivo gledati kako prvi put dolaze puni skepse i opreza, dodaje Majić, a odlaze zadovoljni, sa rečima da će se vratiti, što su i potvrdili prošle i ove godine.
Francuski studenti ovde rade na sopstvenim projektima, a u Srbiju su stigli zahvaljujući svojim nastavnicima dr Tamari Milošević iz Zagreba i dr Dušanu Miševiću, koji je doktorirao u Americi, a sada je postdoktorskim studijama u Parizu i u Cirihu. Njihov domaćin, inače student doktorskih studija na Biološkom fakultetu, Tomica Mišljenović, prenosi da su gosti bili oduševljeni uslovima i da su čak rekli da ovako nešto ne postoji u Evropi.
– Oni su bili prezadovoljni, iako prvi put kada su došli nismo imali ni opremu. To je sad obostrana saradnja i naši studenti su bili kod njih. Inače, Francuzi su samo jedan deo programa „Petnica internešenel”, u okviru kojeg nam dolaze mladi iz celog sveta, od 17 do 21 godine – kaže Mišljenović, koji je i rukovodilac Odeljenja za biologiju.
Osim studenata i srednjoškolaca iz svih krajeva bivše Jugoslavije, Petnicu je nedavno, po rečima direktora Majića, obišla i grupa od dvadesetak direktora srednjih škola iz Slovenije, jer su želeli da vide u kakvim uslovima učenici žive i rade. Ovde svoja znanja proširuju i talentovani osnovci završnih razreda, a sa savremenim metodama rada upoznaju se na kursevima i nastavnici osnovnih i srednjih škola.
Petnica je nastala početkom osamdesetih godina prošlog veka „uz pomoć štapa i kanapa” i sve ove godine opstajala uprkos hroničnom nedostatku novca zahvaljujući entuzijazmu nastavnika i velikoj želji talentovanih đaka da rade drugačije nego što se to radi u klasičnoj učionici.
Ovde nikada nije bilo ocena, niti diploma, a IS je stekla međunarodnu slavu, jer nudi mogućnost da svaki učesnik sam smisli projekat, dobije stručnu podršku i pomoć i to uradi tokom dve nedelje, družeći se sa drugarima sličnih interesovanja iz celog sveta i sve to u „petničkom okruženju”.
Danas je Petnica ima opremom kakvu nemaju ni neki fakulteti u Beogradu, a pojedini aparati koštaju i do 200.000 evra. Zato je za svaki slučaj instalirano i 99 kamera, a učesnici su u obavezi da nose kartice sa identifikacionim brojevima.
Pored restorana novootvoren je Petnički muzej, sa figurinama vinčanske kulture, donjom vilicom mamuta iz ledenog doba, zbirkom dnevnih leptira Srbije. Muzej će se tek popunjavati, nedostaje još desetak vitrina.
Dvorište Petnice uglavnom je prazno, jer su polaznici ili u prirodi ili u laboratorijama. Pauze koriste da nešto prezalogaje ili za sunčanje na drvenim klupama uz biblioteku, a društvo im uvek pravi po nekoliko petničkih pasa.
– Ovde sve izgleda svetski, razlikuje se od svega što imamo u Srbiji. Oprema je savremena, ljudi i način rada su drugačiji, profesori nisu samo vodiči kroz knjige, ovde na svako pitanje dobijemo odgovor – kažu Miljana Stojanović, Nemanja Milovanović (Medicinski fakultet u Nišu) i Boris Stojković (Biološki fakultet u Beogradu).
A da nije sve samo u novom, već da nešto ima i u starom, pokazuje biblioteka i orman sa retkim knjigama: neke od njih su čak iz 1840. godine. U vitrini pronalazimo Atlas ptica iz 1900. godine na nemačkom jeziku, jedan od samo hiljadu primeraka koliko ih je bilo u svetu. Ovde se čuva devet od 12 tomova ovog atlasa.
Zbog očiglednog doprinosa razvoju nauke i obrazovanja, Unesko, Organizacija za nauku, kulturu i obrazovanje Ujedinjenih nacija, bio je pokrovitelj obeležavanja jubileja 30 godina postojanja i rada Istraživačke stanice „Petnica”.
Sandra Gucijan
objavljeno: 26/10/2014
