Izvor: Objava, 28.Maj.2019, 08:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gedžeti za savremenog Iliju Čvorovića
Soko zove orla... orao javi se! Orao pao, orao pao! je sada već čuvena replika, iz još čuvenijeg filma Balkanski špijun. Teško da postoji neko ko ovo remek delo domaće kinematografije nije pogledao makar jedan put, a vrlo je verovatno da je to učinio mnogo više puta.
Svima koji su gledali taj, sada već kultni film, je bilo u isto vreme i smešno i tužno kako Ilija Čvorović, koga tumači maestralni Danilo Bata Stojković u tom filmu pokušava da otkrije da li je zaista njegov podstanar, inače krojač po zanimanju, Petar Jakovljević, koji se vratio iz Pariza, ustvari špijun.
Iako je u osnovi Balkanski špijun drama Dušana Kovačevića, prema kojoj je i 1984. godine istoimeni film snimljen, ona ima i dosta elemenata komedije.
Ipak, retko ko danas može da shvati koliko je truda morao da uloži nekadašnji staljinista, koji misli da je njegov podstanar državni neprijatelji i naravno špijun, da bi došao do nekih informacija i tako potvrdi svoje sumnje.
Danas bi, naravno sve to mogao mnogo lakše da uradi, zato što postoje brojna savremena tehnološka sredstva, koja špijuniranje i uopšteno pribavljanje potrebnih informacija čine mnogo jednostavnim. Ipak, možda tada ovaj film i ne bi bio toliko zanimljiv da je Ilija Čvorović imao bilo koji špijunski gedžet, koji je danas moguće kupiti potpuno legalno na tržištu.
Šta bi sve Ilija Čvorović danas imao na raspolaganju
Da je tada imao mogućnost da, na primer postavi u sobu svog podstanara neki prisluškivač, sve bi to bilo mnogo lakše. Da recimo Petar Jakovljević, koji je ni kriv ni dužan bio okarakterisan kao špijun, danas koristi računare i savremenu tehniku, Ilija Čvorović bi mogao, recimo da mu pokloni miš za kompjuter, u koji je ugrađen prisluškivač. Naravno da ne bi ni primetio prislušni uređaj, a glavni lik ovog filma bi vrlo brzo i lako dobio sve informacije koje su mu potrebne. Isto tako bi mogao i da mu u sobu postavi produžni kabl sa prisluškivačem, koji je potpuno neprimetan, a koji bi ujedno i obavljao svoju osnovnu funkciju.
Nije tu kraj svim špijunskih aparatima, koje bi danas mogao Ilija Čvorović da koristi. Mini GSM prisluškivač u koji je ugrađena čak i mikro kamera je samo još jedan od špijunskih uređaja, koji bi mogao u velikoj meri da paranoidnom glavnom junaku drame Dušana Kovačevića olakša značajno posao kojim je odlučio da se bavi.
Sve to, naravno zvuči gotovo nemoguće, jer bi u tom slučaju ceo film izgubio smisao. Možda se baš zato i treba zadržati u prošlosti, te uživati u sjajnim replikama velikih glumaca srpske kinematografije ili pogledati pozorišnu predstavu koja nosi isti naziv, a koja se trenutno igra u Narodnom pozorištu u Beogradu.
I za kraj smo ostavili onu čuvenu repliku, još čuvenijeg Ilije Čvorovića: Mene ako se sete na Dan bezbednosti, sete se. A ako ne, ništa... nikom ništa. To je bila moja dužnost! Definitivno bi on znao kako da na najbolji mogući način iskoristi prednosti savremene tehnologije, te bi sasvim sigurno do željenih informacija o balkanskom špijunu došao mnogo lakše i brže, ali gotovo je sigurno da mi ne bismo danas sa uživanjem gledali iznova i iznova ovo sjajno delo srpske kinematografije.
Pogledaj vesti o: Pariz
