Izvor: Politika, 16.Dec.2014, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuzi žele da nas ozbiljnije zastupaju
Pariz bi mogao da utiče na Berlin da promeni stav prema otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja Srbije sa EU iako je rezolucija Bundestaga vezala ruke nemačkoj vladi
Iako je, sudeći prema oceni Jadranke Joksimović, ministarske zadužene za evropske integracije, i za Nemačku i za Austriju i za Italiju i za Francusku, koje je posetila u relativno kratkom roku, nesporan evropski put Srbije, čini se da ni iz jedne od ovih zemalja nismo čuli „baš dobru vest” kao što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je ona nedavno upućena iz Pariza. Arlem Dezir, državni sekretar francuskog ministarstva spoljnih poslova, poručio da je prijem Srbije u EU „jedan od prioriteta” njegove zemlje i da će ona Srbiju „pratiti kroz sve etape pristupnog procesa”.
Prvi put je i ambasador Francuske u UN (pre nekoliko dana na sednici SB o Kosovu), govorio u skladu sa stavovima Srbije, kako ocenjuje Dragomir Anđelković, politički analitičar. „Do sada su oni bili neutralni ili pre naklonjeni Prištini. Ovoga puta su otvoreno govorili o teškom položaju srpskog naroda na Kosovu, o tome da tamo ništa ne funkcioniše, da su podbacile sve institucije…”
Otkud to?
„Poseta premijera Manuela Valsa Beogradu otvorila je jednu novu vrstu poglavlja u odnosima Srbije i Francuske i Francuzi žele sada da nas ozbiljnije zastupaju u ovom regionu. S druge strane, mislim da su i Francuzi povređeni ponašanjem Nemačke. Nemačka i njih vrlo često pritiska, kao što je slučaj i sa Italijom. I odgovor Francuske na te vrste pritisaka Nemačke jeste neka vrsta iskakanja iz dosadašnje sinhronizovane politike (Olandov sastanak sa Putinom i drugačiji kurs kad je reč o Kosovu)”, kaže Anđelković.
Ako se setimo samo koliko je jak vetar u leđa Hrvatskoj stigao 2005. iz Nemačke i, posebno, Austrije, kada je ta zemlja, uz izuzetan diplomatski angažman, uspela da izdejstvuje početak hrvatskih pregovora o priključenju EU, uslovljavajući početak pregovora s Turskom istovremenim početkom pregovora s Hrvatskom, onda se čini zanimljivim pitanje kako bi Francuska, koja je poslala tako snažne signale podrške, mogla konkretno da pomogne, kad Nemačka tako uporno insistira na ispunjavanju zahteva u vezi sa Briselskim sporazumom pre otvaranja poglavlja sa našom zemljom.
Mišljenja da uloga ove zemlje u pokretanju pregovora može da bude značajna i podsećajući da je Francuska posle Nemačke najveća zemlja u EU, Slobodan Zečević, naučni saradnik Instituta za evropske studije, smatra: „Oni Nemcima mogu da kažu: Nama je Srbija prijateljska zemlja, pa ako ste vi lobirali za Hrvatsku, mi lobiramo za Srbiju, smatramo da je Srbija spremna da otvori barem jedno ili više poglavlja u pregovorima. Kad Francuska kaže „Ne, ne, ne, mi jesmo za otvaranje poglavlja, onda će Nemcima, pod uslovom da su oni ti koji koče, biti teže da budu protiv i da budu jedini koji zatežu.”
Pri tom, francuski stručnjaci u EK ili francuski poslanici u EP mogu da kažu da pozitivno gledaju na srpske namere da uđu u EU. U Francuskoj se inače Joksimovićeva srela sa ljudima koji imaju veliko iskustvo u evropskim institucijama i koji verovatno imaju tamo dobre kontakte, pa bi mogli da prenesu da je Francuska zainteresovana da Srbija što pre otvori neko od poglavlja. Pomenuti državni sekretar Dezir bio je poslanik i potpredsednik grupe evropskih socijalista u EP, Filip Legliz-Kosta, savetnik predsednika Francuske za evropska pitanja, bio je pomoćnik stalnog predstavnika u francuskom predstavništvu u Briselu, a Paskal Lami, počasni predsednik organizacije Naša Evropa, bio je komesar u EK.
Uz naglasak da je aktivno zalaganje bilo koje članice EU, pa i one najmanje, dobrodošlo, Ivo Visković, bivši ambasador Srbije u Berlinu, ističe da „kad ste tako veliki kao Francuska, onda to može da bude veoma, veoma korisno”. „Dovoljno je da se jedna tako uticajna zemlja kao što je Francuska nađe zainteresovana da pomogne Srbiji, jer je onda već mnogo lakše da neke stvari koje su iskrsle kao problem budu savladane. Nije svejedno da li imate prijatelje koji se za vas aktivno zalažu ili su zemlje gotovo nezainteresovane i prepuštaju toku događaja da se, recimo, otvore pregovori o nekom poglavlju. Kao velika zemlja, Francuska ima uticaj i na druge. Naravno da se njihov glas sluša. A posebno je za nas značajno to što je Francuska u specijalnim odnosima sa Nemačkom i oni dosta često međusobno komuniciraju, u pogledu EU i u pogledu procesa proširenja”, kaže Visković, u uverenju da je zaista moguć neki aktivniji angažman Francuske u korist Srbije.
U vezi sa stavom da će Francuska podsetiti Nemačku na njeno lobiranje u hrvatskom slučaju, kaže da to ne ide baš tako otvoreno. „Ako Francuska želi da podrži Srbiju i iznese argumente zašto je to potrebno, onda će Berlin o tome još jednom da razmisli.”
Jedino što na Nemačku ne može toliko da se utiče koliko može na druge. „Nemačka je u ovom slučaju, na neki način, sama sebi vezala ruke jednom ranijom rezolucijom Bundestaga – u vezi sa očekivanjima u pogledu odnosa Beograda i Prištine – koju sada vlada ne može da ignoriše, a koja je isuviše tvrda i koja je na neki način „zakovala” poziciju Nemačke, tako da je vladi teško da promeni stav bez nove odluke Bundestaga”, kaže Visković, koji ukazuje i da tu Francuska takođe može da odigra ulogu, s obzirom na to da francuski i nemački parlamentarci imaju razvijene međusobne odnose.
Nedavna poseta premijera Valsa Beogradu – koji je izjavio da njegova zemlja Srbiju čeka raširenih ruku na njenom putu u Evropu –trebalo je, izgleda, i tome da posluži. Na pitanje šta je tu zajednički interes, Zečević odgovara: „Francuska želi da ima neku članicu EU na koju će uvek da se oslanja – što više njoj tradicionalno prijateljskih članica, to je jači francuski uticaj. Francuzi sigurno razmišljaju da je Hrvatska germanofilska država, Slovenija, takođe, pa onda i da njima treba neka država u EU da im bude prijateljska – Srbija, možda Rumunija, Grčka. A nama treba neko veliki ko će da nas podržava nameri da uđemo u EU.”
S druge strane, Anđelković ukazuje na to da su Francuzi zainteresovani i za investicije u Srbiji – od metroa do aerodroma. „A za tako nešto svakako je potrebno pokazati dobru volju Srbiji”, podvlači on.
Biljana Čpajak
objavljeno: 16.12.2014.
.jpg)
