Izvor: Politika, 04.Okt.2014, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuzi sve glasniji protiv sankcija Rusiji
Proruski stavovi unutar francuskih partija zasnivaju se na uverenju da SAD žele da se vrate u vreme hladnog rata i da u to uvuku Evropu
Specijalno za „Politiku”
Pariz – Postoji li ruski lobi u Francuskoj, pitanje je kojim se bavi francuska ali i američka štampa.
„Ruski napori da prodru u političke partije imali su izvesnog uspeha”, piše Silvi Kofman, direktor uredništva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Monda”, u autorskom tekstu za „Njujork tajms” naslovljenom „Rusiji sa ljubavlju”, kao direktna aluzija na špijunsku sagu o Džejmsu Bondu.
Među prijatelje Rusije svrstava Marin le Pen, predvodnicu ultradesničarskog Nacionalnog fronta, „oko koje se Moskva aktivno trudi već neko vreme”, kao i lidera krajnje levice Žan-Lika Melanšona, koji je odluku francuskog predsednika Fransoa Olanda da zaustavi isporuku vojnih brodova „mistral” Rusiji nazvao „nepodnošljivom izdajom”.
„Ruska nacija ne može da prihvati da se Severnoamerikanci i NATO smeste ispred njenih vrata”, ocenio je vođa Partije levice, izražavajući u isto vreme rezervu prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu za koga „nema simpatije”.
Na listi „ljubitelja gospodina Putina” o kojima piše francuska štampa je Tijeri Marijani, jedan od vodećih ljudi najveće opozicione desničarske stranke, Unije za narodni pokret, koji je i predsednik Asocijacije za francusko-ruski dijalog.
„Unutar francuskog političkog sveta poslanici žele da sačuvaju specijalne veze sa Rusijom”, citira Marijanija list „Kroa”, nakon skupa ove asocijacije koji je okupio poslanike i senatore vodećih političkih partija sa levice, centra i desnice.
Bez obzira na političke razlike poslanici su bili ujedinjeni u kritici Brisela zbog „nedoslednih obećanja Evropske unije Ukrajini”, govorili su o „grešci Zapada u ukrajinskoj krizi” i izrazili bojazan da energetski izvori dođu u ruke Kineza ukoliko Francuska nastavi da se svrstava uz američku politiku.
Šest meseci nakon prvog talasa sankcija, podrška Rusiji je ojačala i jasno se izražava kroz grupe francusko-ruskog prijateljstva, bilo da su političke ili ekonomske, konstatuje „Kroa”. Predstavnici ovih grupa su se okupili na okruglom stolu koji je početkom septembra organizovala ambasada Rusije u Parizu. Skupu kome su prisustvovali francuski poslanici i predstavnici najvećih francuskih preduzeća obratio se Sergej Nariškin, predsednik Državne dume Rusije, kome je EU zabranila ulazak.
„Rusija i gospodin Putin su ponovo faktor razdora” u političkom životu Francuske, konstatuje direktorka „Monda”. Ovaj razdor oko politike prema Rusiji je tradicija u francuskom političkom životu. Razlike u pristupu prevazilaze političke partije i odnose se na podelu između suverenista i atlantista.
Suverenisti se zalažu za jedinstveni glas Francuske na međunarodnoj sceni i pozivaju se na politiku nezavisnosti Šarla de Gola, čiji je simbol njegovo odbijanje da Francusku uvede u strukture NATO-a, i na njegovu viziju Evrope „od Atlantika do Urala”. Atlantisti su daleko brojniji i uticajniji u političkom životu Francuske, o čemu svedoči i spoljnopolitička orijentacija bivšeg i sadašnjeg predsednika, desničara Nikole Sarkozija i socijaliste Fransoa Olanda. Atlantisti se zalažu za bliske veze sa SAD u kojima vide glavnog saveznika na međunarodnoj sceni, u političkom, ideološkom i ekonomskom smislu.
Glasovi protiv politike sankcija Rusiji, iako u manjini, mogli bi, međutim, da imaju značajnu ulogu u političkom pejzažu Francuske, smatraju analitičari. Razlozi su manje ideološki, više ekonomski.
Francuske investicije su deset puta veće u poslednjih desetak godina, zbog čega je Pariz dospeo na treće mesto po stranim investicijama u Rusiji.
„Sankcije stvaraju nesigurne uslove za poslovanje, zbog njih gubimo delove tržišta”, žali se Filip Pegolije, direktor filijale „Alstoma” u Moskvi, jednog od 1.200 francuskih preduzeća u Rusiji koje su pogođene sankcijama. To je argument koji predstavnici ovih firmi ne prestaju da izlažu u Ke d’Orseju i Jelisejskoj palati.
Iako su zvanično ujedinjeni, Evropljani i Amerikanci imaju suštinske razlike u pogledima kada je reč o krizi u Ukrajini i sankcijama Rusiji, piše direktorka „Monda”.
Mari Menras, sa Fakulteta političkih nauka u Parizu, objašnjava da su posle izbijanja krize u Ukrajini, „SAD to istog trenutka videle kao strateško pitanje, dok su Evropljani sporo prihvatili tu dimenziju”.
Proruski stavovi unutar francuskih političkih partija, konstatuje Kofman, zasnivaju se na uverenju da SAD žele da se vrate u vreme hladnog rata i da u to uvuku Evropu.
Ana Otašević
objavljeno: 04.10.2014.
