Izvor: Politika, 17.Jan.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuski salto u Sahari
Od poslovnog partnerstva do vojne intervencije u Maliju
Mirovni plan UN za Mali, gde odlično naoružani islamisti od prošle godine na severu drže teritoriju veću od Avganistana, skršen je novom ofanzivom Al Kaidinih simpatizera, paničnim apelom režima u Bamaku za pomoć Francuskoj i hitrom vojnom intervencijom Pariza na tlu bivše kolonije.
Iznenadna francuska vojna akcija u Maliju, pod šifrovanim imenom „Serval” (afrička divlja mačka), sadrži elemente >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iznenađenja.
Francuska se brzometno odazvala pozivu predsednika Malija za intervenciju, samo nekoliko dana pošto je Pariz odbio sličan apel za pomoć lidera Centralnoafričke Republike, takođe bivše kolonije.
Žustro upućivanje avijacije, pešadije i komandosa u srce Sahare od 11. januara drastično je u suprotnosti sa prvobitnim stavom Pariza u vreme izbijanja pobune u Maliju početkom 2012.
Tada, u naletu ofanzive pripadnika naroda Tuarega i islamista na severu protiv armije Malija, Pariz je isključio mogućnost direktnog angažovanja trupa najavljujući samo „logističku podršku međunarodnoj misiji“.
Koliko u decembru predsednik Fransoa Oland je tokomturneje po zapadnoj Africi u Senegalu poručio da Pariz više nikada neće biti „žandarm” na Crnom kontinentu, već samo ravnopravni poslovni partner.
Sada francuski ministar odbrane najavljuje da će trupe ostati u Maliju „koliko bude potrebno” da bi se ostvarila tri cilja misije:
Zaustavljanje ofanzive terorista koji se kreću prema prestonici Bamaku. Obezbeđivanje glavnog grada, gde živi nekoliko hiljada Francuza. Omogućavanje da Mali povrati teritorijalni integritet, što je misija poverena afričkim mirovnim snagama sa kojima će francuske trupe na terenu sarađivati na ostvarenju tog cilja.
„Šta treba uraditi sa teroristima u Maliju”, pita se Oland. „Uništiti ih, eventualno zatvoriti”.
Politički i vojni salto Francuske i oštra Olandova najava otvaraju onespokojavajuće dileme i rizike.
Čemu može da se nada osam otetih Francuza koje već mesecima drže radikalni islamisti na severu Malija? Šta posle oružane intervencije čeka 6.000 francuskih državljana u Maliju i još 24.000 u okruženju koji postaju meta islamista?
Kako će posle francuskog solo vojnog zaleta izgledati međunarodna mirovna operacija protiv islamista? Ko će finansirati misiju zapadnoafričke grupacije EKOVAS koju je prošle jeseni jednoglasno odobrio Savet bezbednosti UN oročivši datum njenog ulaska u Mali za septembar 2013?
Koliko će privredno načetu Francusku koštati operacija „Serval”? Da li je Oland iznenadnom intervencijom ugrozio dalekosežne poslovne interese Francuske na prostoru nalazišta uranijuma, zlata i nafte u Malijuikupovinu plodne zemlje duž reke Niger?
Nije slučajno što se najžešće bitke između francuskih trupa, uz stidljivu podršku armije Malija, vode upravo u oblastima duž toka treće najveće reke Afrike koja ima potencijal za navodnjavanje milion hektara zemlje, dok vodni kanali danas stižu tek do 60.000 hektara.
Šire dileme Olandovog skoka u Saharu tek počinju da se nižu. Islamski pobunjenici prete: pošto je Francuska „objavila rat islamu“, poručuju da će svuda udarati na francuske interese.
Avganistanski talibani upozorili su Pariz da je intervenisao bez zakonske osnove. Vladar Katara otvoreno se juče založio za prekid intervencije i za početak unutrašnjeg dijaloga „islamske braće u Maliju”.
Francusko javno mnjenje zdušno podržava oružanu akciju na terenu bivše kolonije: čak 82 odsto levo orijentisanih birača i 69 odsto sa desnice smatra da je predsednik povukao pravi potez protiv pretnje „novim Avganistanom na pragu Evrope”.
U godini kada Francusku tek čekaju ozbiljna ekonomska previranja, paljba u Maliju pogodila je zasad u metu. Šta će biti ako pogodi i neka bomba islamista?
Tanja Vujić
objavljeno: 17.01.2013.
