Izvor: Politika, 26.Feb.2014, 09:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska se na sudu suočava sa prošlošću
Mogućnost da se o događajima iz kolonijalne istorije izjašnjava sud izaziva duboka neslaganja među Francuzima
Specijalno za „Politiku”
Pariz – Francuska bi uskoro mogla da odgovara za zločine protiv čovečnosti iz vremena kolonizacije. Povod je tužba francuskog Saveta crnačkih asocijacija koja se odnosi na prinudni rad desetina hiljada žitelja Konga na izgradnji železnice u ovoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bivšoj francuskoj koloniji tokom dvadesetih godina prošlog veka.
Mogućnost da se o spornim događajima iz istorije izjašnjava sud izaziva duboka neslaganja u Francuskoj.
„Da li je na sudijama da ponovo pišu istoriju”, pita dnevni list „Kroa”.
Tužba protiv francuske države i kompanije koja je radila na pruzi skrenula je pažnju na manje poznate stranice istorije.
„Kolonijalne vlasti su često upadale u kolonizovana sela kako bi skupile radnu snagu za velike radove i prošle što jeftinije”, kaže za francuski list istoričar Olivije Lekur, koji ističe da je Francuska zabranila prinudni rad tek 1946. godine.
Izgradnja infrastrukture u kolonijama dugo je u Francuskoj tumačena kao „civilizatorska” misija.
Protivnici ideje da sudovi donose sud o istoriji smatraju da treba uzeti u obzir kontekst epohe.
„Ovakav način gledanja na stvari danas nam izgleda neverovatan, ali takvo je onda bilo uverenje. Istoričar to zna, a da li zna i sudija”, pita se istoričar Erik Dero.
Za federaciju crnačkih asocijacija, koja je osnovana u 2006. godine, istorija se piše i na sudskom terenu.
„Kada je reč o robovlasništvu i prinudnom radu bolje bi bilo da se Francuska suoči sa svojom prošlošću i prihvati da plati odštetu. (Predsednik) Fransoa Oland je to odbio, zbog čega smo odlučili da se obratimo sudu”, izjavili su čelni ljudi asocijacije.
Tužbe protiv Francuske za događaje koji se odnose na njenu kolonijalnu prošlost sve su učestalije. Tako je jedna unuka robova pre godinu dana podigla tužbu protiv Francuske zbog održavanja robovlasničkog sistema, dok je jedna druga naslednica afričkih sužnjeva sa francuskih ostrva u Karipskom moru najavila da će da tuži državu pošto je vlada odbila da raspravlja o finansijskoj odšteti porodicama čiji su preci pretvoreni u robove.
Još jedna mračna epizoda iz francuske istorije dobila je javni epilog kada je prošle nedelje skupština usvojila rezoluciju kojom se utvrđuje odgovornost Francuske za progon više od 1.600 dece sa ostrva Reunion u Indijskom okeanu, između 1963. i 1981. godine.
Deca su otrgnuta od roditelja sa ovog ostrva koje je u o to vreme imalo veliki demografski razvoj i prebačena u slabo naseljene ruralne krajeve Francuske kako bi se pomogao privredni razvoj. Sudbina ove dece, koja su smeštena u nove porodice, često je tragična, obeležena depresijom, alkoholizmom i nasiljem.
Iako je Francuska javno priznala da je odgovorna, to je ne obavezuje da plati odštetu žrtvama. Ovu odluku doneo je sud kada je 2002. odbacio tužbu jednog od prognanih koji je tužio državu za otmicu i deportaciju.
Ana Otašević
objavljeno: 26.02.2014.
