Izvor: Politika, 11.Jun.2012, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska pretežno socijalistička
Fransoa Oland dobija municiju za sprovođenje politike rasta umesto isključivog programa rigorozne štednje
Fransoa Olandu otvorile su se sve karte, već posle prvog kruga parlamentarnih izbora na kojima su socijalisti zajedno sa Zelenima osvojili većinu. Sada je izvesno da novoizabrani predsednik Francuske, do prošle godine gotovo nepoznat političar van svoje zemlje, ima svu municiju da se suprotstavi krizi na sasvim drugi način nego što je to do sada rađeno uz smernice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Berlina.
Sa više od 46 odsto glasova koje su osvojili Olandovi socijalisti zajedno sa Zelenima, naspram konzervativne stranke bivšeg predsednika Nikole Sarkozija (34 odsto), agencije za istraživanje javnog mnjenja predviđaju da bi posle drugog kruga 17. juna umerena levica (socijalisti plus Zeleni) mogla da osvoji između 283 i 347 mesta od ukupno 577 poslanika u parlamentu.
Ukoliko bude istrajao u svojim obećanjima, „najopasniji čovek u Evropi”, kako ga je pred predsedničke izbore nazvao londonski „Ekonomist”, moći će odmah da pređe na ispunjavanje svog plana rasta, kao „jedino mogućim za obuzdavanje krize koja trese Evropu i svet”.
Olandov program sastoji se od 60 tačaka od kojih su najznačajnije fokusirane na podsticaj bržeg zapošljavanja mladih, veći broj nastavnika i profesora u javnim školama, drastično povećanje poreskih obaveza za one koji zarađuju više od milion evra godišnje, delimično smanjenje životne dobi za penziju... Sve to i mnogi drugi aspekti socijalne i ekonomske politike u direktnoj su suprotnosti sa drastičnim merama štednje koje je propovedao bivši predsednik Francuske naročito otkad se udružio sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
Socijalista u Jelisejskoj palati uspeo je da za mesec dana, ne čekajući na očekivani ishod parlamentarnih izbora, potpuno preokrene briselsku debatu o krizi koja je bila isključivo koncentrisana na mere drakonske štednje. Baraku Obami je poručio da povlači francuske trupe iz Avganistana, već od jula, a na domaćem terenu dekretom preokreće raniju Sarkozijevu odluku o odlasku u penziju ljudi koji su radeći od osamnaeste godine napunili četrdeset jednu godinu radnog staža. Oni neće morati da rade do 62. kako im je nametnula Sarkozijeva vlada, već će u penziju ići već kad navrše 60 godina.
Sve je to poremetilo dotadašnju evropsku vagu u kojoj su najteži tegovi pretezali na stranu desnog centra.
Do samo pre tri meseca Olanda su i kada je postao kandidat socijalista za predsednika, zvali „gospodin Mlaki” priznajući mu dobroćudnost i smisao za humor i zamerajući mu što nema gotovo nikakvog iskustva u međunarodnim odnosima, niti u državnim poslovima. Danas ga „Nuvel observater” crta na naslovnoj strani kao „sveca”. Sveti Oland hoda kao Isus Hrist po površini vode. Ispod njega u dubinama izvija se krvoločna ajkula koja je razjapila čeljusti, ali ne može da u njih uhvati Svetog Olanda. Da ne bude zabune ova neman predstavlja Nemačku, kako na njoj eksplicitno piše.
Ipak nije sve u Francuskoj kao u raju. Oland je svestan da mora da se štedi. Sebi je smanjio platu od prvog dana za 30 odsto, to su za njim morali da urade i ministri i premijer. U Brisel je na samit Evropljana putovao vozom, a kažu vrlo često tako stiže i na mnoge državne sastanke.
Zanimljivo je da se prodoru socijalista raduje čak i predsednik SAD, kojeg Oland nije uspeo da naljuti čak ni povlačenjem francuskih trupa iz Avganistana. Naprotiv, pre nekoliko dana i sam Obama je izjavio da Evropa mora da uvede stimulativne mere koje će omogućiti rast. Sve se preokrenulo usled krize.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 11.06.2012.
