Izvor: B92, 21.Apr.2012, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska: Oland protiv Sarkozija
Pariz -- Sutra se u Francuskoj održava prvi krug predsedničkih izbora. Socijalista Fransoa Oland glavni suparnik predsedniku Nikoli Sarkoziju.
Oko 45 miliona Francuza, koji su pozvani na birališta, uopšte nisu oduševljeni, ako je verovati anketama, jer je predizborna kampanja prošla u senci ekonomske krize i u strahu od velike apstinencije.
Sarkozi, energičan i voluntarista, pobednik je evropske finansijske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bure u kojoj su potopljene brojne vlade, od Rima do Atine, od Londona do Madrida.
Njegov cilj je jednostavan - biti u vođstvu u nedelju kako bi stvorio novu dinamiku, sačuvao nadu u pobedu u drugom krugu izbora, 6. maja, i sačuvao vlast u zemlji, petoj svetskoj sili.
Međutim, ankete iz dana u dan su iste - predviđaju da će Oland voditi u prvom krugu ili biti "rame uz rame" sa Sarkozijem sa oko 28 odsto, a potom trijumfovati u drugom krugu izbora.
Sarkozijeva upozorenja o ekonomskom haosu koji će doneti pobeda socijaliste ili njegovi veoma tvrdi stavovi o imigrantima i bezbednosti, za sada donose malo toga. Isto kao i napadi na protivnika u stilu: on je "niko i ništa", "razbiću ga".
Naime, Sarkozi je zakovan u svojoj nepopularnosti, njegov stil iritira veliki broj Francuza, a za analitičare, ovi izbori su praktično referendum "za" Sarkozija ili "protiv" njega.
Čovek kompromisa, "mekušac i neodređen", kako ga vide neprijatelji, Oland nije, međutim, destabilizovan agresivnom kampanjom odlazećeg predsednika.
Socijalista, reformator, naslednik bivšeg predsednika Evropske komisije Žaka Delora, Oland neće da se igra sa obećanjima vezanim za budžet zemlje.
Prema njemu, povratak u finansijsku ravnotežu bio bi 2017, godinu dana kasnije nego što to kaže desnica. Ali, kaže on, Evropi je potreban rast i on odbija da, ako bude izabran, ratifikuje evropski budžetski sporazum, potpisan u martu na inicijativu Sarkozija i nemačke kancelarke Angele Merkel.
Ignorisan od evropskih konzervativnih lidera, koji nisu hteli da ga prime, Oland je rezervisao prvu posetu u svojstvu predsednika upravo kancelarki Merkel.
Poslednja istraživanja pokazuju da će Oland u drugom krugu izbora pobediti sa 58 odsto glasova, dok će Sarkozi osvojiti 42 odsto.
Takav ishod izgledao bi pre godinu dana potpuno neverovatan, pošto je tadašnji direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan bio viđen za glavnog Sarkozijevog suparnika na izborima.
Međutim, hapšenjem Stros-Kana zbog optužbi za silovanje, Olandu se otvorio prostor i on se nametnuo na unutarpartijskim izborima za predsedničkog kandidata socijalista.
Na kraju kampanje, koja traje godinu dana, danas se može reći da je pobeda levice na predsedničkim izborima moguća prvi put od 1988. nakon pobede Fransoa Miterana.
Dvojica favorita na izborima su, čini se, daleko od ostalih kandidata, iako kandidatkinja krajnje desnice Marin le Pen i predstavnik radikalne levice Žan-Lik Melanšon i dalje gaje nadu da će ući u drugi krug.
Melanšon je otkriće predizborne kampanje. Sa 15 odsto, koliko mu daju ankete, on bi mogao da podstakne Olanda da svoje govore skrene više "ulevo".
Kandidat centra Fransoa Bajru nalazi se iza Melanšona sa 10 odsto glasova, dok se od ostalih pet kandidata, Eve Žoli, Natali Arto, Nikole Dipon-Enjana, Filipa Putua i Žaka Šeminada, ne očekuje uspeh na izborima.
Birališta u nedelju biće otvorena od osam sati ujutru, pa do 20 časova uveče, kada se očekuju i prvi rezultati izbora.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
