Izvor: B92, 21.Maj.2023, 20:07

Film i Francuska: Kako je nasilni film "Le Doulos" inspirisao Tarantina i Skosezea

Preslikavajući odlike američkog noar filma u Pariz i dodajući svemu tome brutalnost, ovaj film iz 1962. je šokirao javnost tog vremena, i inspirisao Martina Skorsesea i Kventina Tarantina, između ostalih.

Prema piscu Rejmondu Čendleru, priča koja sadrži neki zločin - ,,mora da je priča o stvarnim ljudima u stvarnom svetu".

Ako je ovo tačno, onda je prava misterija zašto je film Šešir >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << (Le Doulos) Žana Pjera Melvila iz 1962, neprikosnovena i klasična krimi priča koja je nedavno napunila 60 godina, bio toliko uspešan.

Atmosferičan, iščašenog narativa, pesimističan, Melvilov film je s jedne strane oličenje tvrđe, sirovije i autentičnije strane kriminalističkog žanra, a naročito francuskog krimića.

Pa ipak, stvaranjem krajnje amerikanizovanog Pariza, onakvog kakav može da postoji samo u Melvilovom filmu, svet koji on opisuje je simultano fantastičan; takva je i beskrajno kontradiktorna priroda ovog režisera i njegovog proslavljenog opusa.

Ovo se naročito odnosi na slučaj filma Šešir u kojem su te kontradiktornosti doprinele da dobijemo film koji je istinski redefinisao žanr kriminalističke drame i ostavio trag u istoriji kinematografije.

Baziran na romanu Patrika Lesoa iz 1957. godine, Šešir je imao mračan narativ.

Film se bavi životima nekolicine kriminalaca i policajaca, uglavnom Morisa (Serž Ređani) i njegovog prijatelja Silijena (Žan Pol Belmondo).

Po izlasku iz zatvora, Moris odlazi kod Žilbera (Rene Lefevr) koji procenjuje dragulje otete prilikom nedavne pljačke. Moris ubija Žilbera zbog izdaje koju nismo imali prilike da vidimo u filmu, a plen sakriva od dvojice drugih gangstera, Nutesija (Mišel Pikoli) i Armana (Žak de Leon), koji dolaze da pokupe dragulje, ali pronalaze samo leš.

Bez obzira što je tek izašao iz zatvora, Moris planira pljačku bogataške kuće u Nejiu, predgrađu Pariza, zajedno sa Silijenom i još jednim saučesnikom, Remijem (Filip Naon).

Pljačka se ne odvija po planu jer je policija unapred obaveštena o njoj.

Moris uspeva da se izvuče živ, ali se onesvešćava usled ranjavanja. Budi se u stanu svog prijatelja Žana nakon čudesnog izbavljenja.

Jasno je da je bio žrtva izdaje, a svi znaci ukazuju da je krivac Silijen. Da li je moguće da ga je lojalni prijatelj zaista prevario? Ili možda neki drugi ljudi u njegovom životu nisu ono što se čini?

Šešir je podelio kritičare tog vremena, a naročito nije bio popularan kod američkih recenzenata.

Bozli Krauter iz Njujork Tajmsa je 1964. godine napisao da "…nema mnogo toga što bi moglo da preporuči ovaj film koji predstavlja jedan od slabijih pokušaja da se zajedljivo filozofski secira karijerni kriminal… uz beskrajne engleske titlove koji prevode dijaloge pisane u slengu".

Ipak, film je definisao Melvilov stil kao usamljenički, paranoidni maskulinitet u kojem se nijedna akcija ne isplati.

Šešir je označio i početak Melvilovog zlatnog perioda filmskog stvaralaštva tokom kojeg je on napravio mnoge klasike, kao što su Armija senki (1969) i Crveni krug (1970).

Ali Šešir je bio taj koji je najsnažnije istakao Melvilovu dvostruku uslovljenost - dubokom fascinacijom prema američkoj kulturi i nedvosmislenom galskom malodušnošću.

"Bez američke kinematografije iz 1930-ih, ja ne bih ni pravio filmove i nikada ne bih napravio ni Šešir", rekao je on za francuski magazin L'Avant-scene cinema 1963. godine.

Melvilova ljubav prema amerikani je bila vidljiva i u njegovom imenu.

Njegovo pravo ime je bilo Žan-Pjer Grumbah, ali je reditelj promenio prezime u Melvil, u čast jednog od njegovih literarnih heroja, Hermana Melvila.

Takva promena je bila samo vrh ledenog brega u Melvilovim opsesijama Amerikom.

U mladosti Melvil je sate provodio u pariskim bioskopima i lutao bulevarima u potrazi za najnovijim američkim proizvodima, naročito za noar krimićima.

Sličan po tome sledećoj generaciji filmadžija u kojoj su bili Trifo i Godar, Melvilova filmska edukacija se u velikoj meri zasnivala na opsesivnim odlascima u bioskop i to mu je donelo dovoljno inspiracije za ceo život.

Melvil je voleo klasične filmove sa uglađenim kriminalcima koji se po kiši šetkaju pločnicima obučeni u sportske kišne mantile. Obožavao je Hjustonovu Asfaltnu džunglu iz 1950, Unajmljeni revolver Frenka Tatla iz 1942, kao i ranije Vorner Bros krimiće sa Hemfrijem Bogartom i Džejmsom Kegnijem.

Od svih njegovih filmova, Šešir je verovatno onaj u kojem najviše može da se vidi očigledan američki uticaj i to je svakako bio prvi francuski krimić koji je bio inspirisan filmovima sa druge strane Atlantika.

"Neki raniji francuski kriminalistički filmovi kao Pépé le Moko i Touchez pas au grisbi su pokazali holivudski uticaj u smislu stilizovane karakterizacije, dijaloga i kostima", kaže Endrju.

Način na koji je Melvil prikazivao Pariz i njegove likove u velikoj meri duguje američkom noar filmu.

"Moji filmovi se u velikoj meri oslanjaju na mitologiju američkih gangsterskih filmova iz 1930-ih godina koji prate određen kod ponašanja, kao u vesternima", rekao je on u intervjuu 1963. godine, referišući se na izrazito muški, nepisani kodeks časti koji je obično izneveren u takvim filmovima i koji završava u nasilju.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...