Izvor: Vostok.rs, 13.Sep.2011, 21:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evrozona povećane opasnosti
13.09.2011. -
Groznica na evropskim berzama još uvek traje. Aukcije su u Parizu u utorak obeležene padom kursa akcija najvećih francuskih banaka – „Bi-en-pi Pariba" i „Sosijete Ženeral". Zbog toga je indeks Pariske berze pao za više od jednog procenta. Stvari ne stoje bolje ni u Londonu i Berlinu. Bojazni investitora podgrevaju sve intenzivniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << rezgovori o budućem defoltu Grčke.
Nagli pad kotacija na berzanskim tržištima Evrope zapažen je i dan ranije. Očigledno, još jedna u nizu kriza je podstaknuta vešću o eksploziji na nuklearnom objektu u francuskom Markulu u ponedeljak u toku dana. A do utorka u podne akcije „Bi-en-pi Pariba" su izgubile više od 10, a „Sosijete Ženeral" oko 4% vrednosti.
Slabljenje pozicija francuskih banaka objašnjava se jednostavno: mogući defolt u Grčkoj za sve će predstavljati vrlo jak udarac. Jer Francuska zauzima drugo mesto posle Nemačke po grčkim državnim obligacijama koje ima u vlasništvu (65 milijardi evra – to je 8% suverenog duga Atine).
Prodaja akcija banaka evrozone odvijala se posebno aktivno posle vesti iz Berlina koji izrađuje plan za pomoć najvećim bankama SRN u slučaju defolta u Grčkoj. On predviđa nadoknadu gubitaka od uloga u grčke državne obligacije: vlasti planiraju da nadoknade do 50% vrednosti ovih dužničkih hartija.
Istovremeno, sudeći po najnovijim vestima, ovaj plan je „za svaki slučaj". U utorak je nemački kancelar Angela Merkel izjavila: EU treba da učini sve da ne dopusti defolt u Grčkoj. I pozvala je političare i finansijere da pažljivije biraju reči kako ne bi nepotrebno uznemiravali finansijska tržišta i kako ne bi podsticali „nekontrolisane procese u zoni evra". Po rečima Merkelove, informacije, koje ona dobija iz Grčke daju nadu da je Atina postala svesna ozbiljnosti situacije i da preduzima potrebne mere.
A situacija je zaista ozbiljna – i ne samo po Atinu. Za Grčkom, Irskom i Portugalijom u močvaru dužničke krize sve dublje upadaju Španija i Italija. Na ivici iste ove jame balansira Pariz. Trenutno stanje stvari odražava unutrašnje protivrečnosti među članovima EU, uveren je profesor Više ekonomske škole Aleksej Krasavin:
S tačke gledišta Nemačke, neuspesi su povezani s tim što ujedinjenje u evrozoni ekonomija različitih kvaliteta osujećuje realizaciju mogućnosti nemačke ekonomije. To je lajtmotiv izjave koju je dala Merkel. S pravne tačke gledišta, nije moguće izvesti Grčku iz evrozone. Mogu se preduzeti mere, koje će učiniti da grčka ekonomija padne na kolena. Problem savremene Evrope: a šta diktirati maloj Grčkoj, koja živi od turizma, izvoza vina, maslinovog ulja i voća? Zato će takve izjave trajati do sledećeg samita, gde će Grčka ponovo obećati da će se lepo ponašati i dobiće još jednu milostinju od Evropske unije.
U stvari, sudeći po međusobno protivrečnim izjavama evropskih političara i finansijera, nema jedinstvenog plana za izlazak Evrope iz krize. Iako, Brisel najverovatnije ima malo realnih varijanti, smatra najstariji upravnik portfeljem kompanije „Kapital" Aleksej Lepski:
U principu, Evropska unija ima samo dva izlaza. Ili da izađu svi slabi članovi i da u evrozoni ostane sedam zemalja. Ili – jedinstven prostor, jedinstven budžet, jedinstveni finansijski organi, koji donose sve odluke.
Problem dužničkog bremena ne pritiska samo Evropu. Dok u zemljama evrozone dug iznosi oko 70% BDP, u SAD je on veći od sto procenata. Nije slučajno što situacija u EU izaziva ozbiljnu zabrinutost u SAD. Stvar je došla do toga da šef Ministarstva finansija SAD kreće na putovanje, koje Amerikanci nazivaju putovanjem „bez presedana". Timoti Gajtner će učestvovati na sednici ministara finansija evrozone, koja je planirana za 16. septembar. Savetovao ga je lično predsednik Barak Obama, koji je od zemalja EU zahtevao odlučne mere prema Grčkoj, Španiji i Italiji.
Zasad bolesnika leče finansijskim „oblogama". MMF je otvorio Portugaliji pristup kreditu od skoro 4 milijarde evra. Za svega tri godine Lisabon će za obnavljanje ekonomije dobiti astronomski iznos od 78 milijardi. Kako ističu stručnjaci, štiteći od finansijskih potresa svoju „periferiju" Evropska unija u suštini, pokušava da spasi sebe u celini.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Grčka
