Izvor: Politika, 15.Jan.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa pooštrava zakone za strance
Na ulicama nemačkih gradova smenjuju se demonstracije pobornika i protivnika mržnje prema došljacima
Dan posle marša miliona u Francuskoj u znak solidarnosti sa žrtvama pariskog masakra, epicentar uličnih protesta preselio se u Nemačku, dok su teroristički napadi u Parizu širom Evropske unije podstakli rasprave o pooštravanju postojećih zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za strance.
U znak protesta protiv verski i politički motivisanih pritisaka ulice, u nemačkim gradovima u ponedeljak se okupilo više od 100.000 demonstranata protiv Pegide, narastajućeg pokreta Patriotskih Evropljana protiv islamizacije zapadnog podneblja.
Deo nemačkog društva koji se zalaže za očuvanje kosmopolitskog i demokratskog duha nacije pokazao je po drugi put, u razmaku od samo osam dana, spremnost da se suprotstavi agitaciji ponovo probuđenih nacionalista. U Minhenu je protestovalo 20.000 ljudi protiv terorizma i nasilja ulice, a za toleranciju i razumevanje. U Hanoveru ih je bilo oko 17.000, u Sarbrikenu 9.000, u Diseldorfu 5.000, u Hamburgu i Berlinu po 4.000. Najviše demonstranta ovog opredeljenja viđeno je u Lajpcigu: 30.000 Nemaca reklo je „ne” mržnji prema strancima. I u glavnom uporištu nacionalista i ksenofoba, u Drezdenu, 7.000 ljudi diglo je glas protiv Pegide.
Ipak, razlog za zabrinutost opstaje.
U Drezdenu je u ponedeljak marširao i rekordni broj Pegidinih simpatizera. Između 25.000 Nemaca, prema navodima policije, i više od 40.000 građana, kako tvrde organizatori, iskazalo je mržnju prema došljacima. Iznenadio je odziv simpatizera Pegide u Lajpcigu, gde se lokalna organizacija zove Legida. Na prvim velikim demonstracijama ksenofoba u tom gradu okupilo se oko pet hiljada ljudi.
Nedeljnik „Špigl” pobio je tezu, onu koja nagli rast prihvatljivosti nacionalističkih ideja opisuje kao posledicu „višedecenijske komunističke diktature u NDR”. U izveštaju sa demonstracija Pegide u Lajpcigu i u Drezdenu i u kratkim intervjuima, „Špigl” je ukazao da su ta dva grada centar nacionalističkih akcija, ali da ljudi koji se onde okupljaju nisu samo istočni Nemci – onde se okupljaju nacionalisti iz svih krajeva Nemačke.
Prave dimenzije popularnosti Pegide i broj njenih potencijalnih pristalica mogli bi se naslutiti iz upozorenja koja političarima upućuju konzervativni mediji. „Velt” i „Frankfurter algemajne cajtung” neumorno ističu da se raspoloženje širokih masa ne sme ignorisati i da je neophodno da se izmeni dosadašnja politika. Prvi korak bile bi nove regulative, što će reći stroži i selektivniji zakoni za strance.
Rasprave oko takozvanog usklađivanja političke orijentacije prema aktuelnim okolnostima, ozbiljno su uzdrmale redove vladajuće koalicije u Nemačkoj. CDU kancelarke Angele Merkel našao se na meti najvišeg rukovodstva bratskog, bavarskog CSU, po opredeljenju takođe demohrišćanske stranke. Među vodećim socijaldemokratima takođe vlada nesloga oko ovog pitanja, pa postaje sve izvesnije da će politički vrh koalicionih stranaka pribeći kompromisu koji će pogoditi strance, bilo azilante bilo migrante koji u Nemačku odlaze trbuhom za kruhom.
Nemačka, međutim, nije jedina evropska zemlja koja je suočena sa netrpeljivošću prema došljacima i koja priprema nove zakone protiv stranaca. U svetlu najnovijih događanja u Francuskoj, čak devet država ubrzano priprema oštrije regulative za došljake i za „odomaćene” migrante. Pod plaštom razvoja novih strategija u borbi protiv terorizma, pripremaju se izmene zakona o dodeli azila i dozvolama za doseljavanje.
U Danskoj glavnu reč vodi populisti krajnje desno orijentisane Narodne partije. Juče su postavili zahtev socijaldemokratskoj premijerki Hele Torning-Šmit da pozove na „nacionalni kompromis”svih parlamentarnih stranaka, pooštri kontrole stranaca u toj zemlji i u tu svrhu odobri novi budžet državnoj bezbednosti. Ministarka pravosuđa Mete Frederiksen je pak izjavila da državna bezbednost može da računa sa dodatnim finansijskim sredstvima.
Francuska je kratkoročno najavila oštrije kontrole na granicama, a direktor Centra za koordinaciju državnih službi bezbednosti Erik Denes je izjavio da je 4.000 agenata u civilu premalo da bi se nadzirali stranci u zemlji i da taj broj mora biti radikalno povećan.
U Velikoj Britaniji i u Holandiji takođe se pripremaju mere za takozvani preventivni nadzor svih došljaka. Italija je u Parizu podnela predlog za osnivanje evropske bezbednosne agencije i najavila proširenje sopstvenog bezbednosnog aparata, a šef separatističke Lige za sever Mateo Salvini je kritikovao papu i poručio mu da vodi brigu o svojim vernicima, umesto da se zauzima za verski dijalog sa islamistima.
Mađarska vlada Viktora Orbana je prisvojila nemačku parolu „multikulti je mrtav”, a austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc je u ponedeljak dao izjavu koja liči na govore bavarskog premijera Horsta Zehofera. Uz to je najavio da će Austrija najkasnije do početka aprila pooštriti dosadašnje zakone za strance, koji se smatraju najrestriktivnijim unutar članica EU.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 15.01.2015.
