Izvor: Blic, 05.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa još nema plan protiv krize
Francuski predsednik Nikola Sarkozi bio je juče posle podne u Parizu domaćin sastanka sa premijerima vlada Nemačke, Velike Britanije i Italije, radi utvrđivanja zajedničkog evropskog pristupa globalnoj finansijskoj krizi.
Četiri države su i privredno najmoćnije članice Evropske unije, koja je prema ukupnom društvenom proizvodu (GDP) najveći privredni entitet u svetu. Trebalo bi da predsednik Sarkozi, čija zemlja predsedava EU do kraja godine, predloži uspostavljanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bolje koordinacije između vlada EU, naročito na sastanku ministara finansija Grupe sedam (G-7) najrazvijenijih zemalja u Vašingtonu iduće nedelje, javila je britanska medijska kuća Bi-Bi-Si. G-7 pored četiri evropske države čine još Sjedinjene Američke Države, Japan i Kanada. Evropski lideri su se u francuskom glavnom gradu sastali i sa predsednikom Evropske komisije Hoze Manuel Barozom, premijerom Luksemburga Žan-Klodom Junkerom, koji je i predsedavajući tzv. Evro-grupe koja okuplja članice EU koje su prihvatile zajedničku valutu, kao i direktorom Evropske centralne banke Žan-Klodom Trišeom, saopštila je Jelisejska palata. Predsednik Sarkozi je u pismu Barozu 10. septembra predložio efikasniju kontrolu evropskog finansijskog tržišta, ističući da ono ne može da bude izuzeto od etičkih i moralnih principa i odgovornosti. Sarkozi je tada demantovao informaciju iz neki medija da Francuska predlaže zajednički evropski fond od 300 milijardi evra za spasavanje banaka koje su pogođene finansijskom krizom. „Demantujem i iznos i princip takvog plana", rekao je Sarkozi.
Nekoliko evropskih vlada, među njima Velike Britanije, Holandije, Belgije, Luksemburga, Irske i Nemačke, nedavno je intervenisalo kako bi spaslo ugrožene domaće banke i druge finansijske institucije. U okviru EU je, međutim, i dalje prisutno neslaganje u vezi s bilo kakvim paketom finansijske pomoći bankama na nivou Unije, poput onog upravo usvojenog u Kongresu SAD koji vredi 700 milijardi dolara. Ideju o koordiniranju fondova na nacionalnom nivou zemalja članica EU, koji bi dostigli tri odsto GDP, što bi ukupno, na evropskom nivou, iznosilo do 300 milijardi evra, predložila je Holandija pred opasnošću od kraha bankarskog sistema u Evropi
Holandski premijer Jan Peter Balkenende rekao je da je Francuska početkom nedelje predložila plan u skladu s ovom idejom, ali je precizirao da se ne radi o zajedničkom evropskom fondu. Fondovi bi bili korišćen samo u slučaju da se ključna finansijska institucija neke od članica nađe u ozbiljnim teškoćama. Nemačka je, međutim, odlučno odbila ideju o zajedničkom evropskom fondu, ocenjujući svoj bankarski sistem solidnim. Najveća privreda u EU i najuticajnija članica Unije se zalaže da, u slučaju bankarske krize, svaki slučaj bude pojedinačno razmatran.
MMF za zajednički odgovor
Generalni direktor Među-narodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan juče je, nakon sastanka sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, pozvao evropske zemlje da pronađu zajednički odgovor na finansijsku krizu.
„Važno je da se istakne da evropske zemlje neće postupati svaka sama za sebe", rekao je Stros-Kan novinarima nakon jednosatnog sastanka sa Sarkozijem u Jelisejskoj palati. Na pitanje da li su evropske zemlje sposobne da se ujedine, on je odgovorio: "Mislim da su za to sposobne".
"Situacija je zabrinjavajuća", ocenio je Stros-Kan, dodajući da su bankarski gubici „mnogo veći od očekivanih".
„Međunarodni monetarni fond smatra da je reč o globalnom problemu za koji je potreban globalni odgovor", rekao je on.
