Izvor: Politika, 03.Dec.2010, 01:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erozija knjige je erozija društva
Suočeni smo prvi put u istoriji Srbije da na scenu dolaze manje obrazovane generacije od svojih roditelja
Kada sam prvi put čitao poslednji pronađeni roman Žila Verna „Pariz u XX veku” zapitao sam se šta je smisao posla koji radim. Ujedno sam se pitao i šta je smisao života onih koji pišu kada jednog dana neće biti ne samo njih nego i dela koja pišu. Glavni junak romana u modernom, berzanskom i metroisanom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Parizu otkriva zgradu u kojoj se skriva starac okružen gomilom njemu dotad nepoznatih predmeta koje on naziva knjigama. Zgrada je zabravljena, okovana, nema u njoj života i posetilaca. U novim tehnologijama u kojima smo već budućnost knjige je sumorna, ona je na početku svoga kraja i tiražno i sadržajno. Procene svetske asocijacije izdavača kažu da će knjiga do 2020. godine u sadašnjem obliku drastično biti redukovana, da će se svetska potrošnja hartije prepoloviti. Nažalost mnogih generacija koje su odrasle uz knjigu, ta realnost je već tu. Ako pogledamo razvoj digitalnih tehnologija u svetu videćemo kako vrtoglavo rastu profiti kompanija koje proizvode različite varijante elektronskih čitača koji su u neposrednoj sprezi sa Internetom.
U novom smo čitalačkom svetu, svetu novih tehnologija i mnogi to kod nas ne shvataju. Dovoljno je kod nas pogledati smanjene tiraže i rapidno opadanje broja katalogiziranih i objavljenih naslova u Srbiji da bi se videlo da branša polako, u sadašnjem obliku, nestaje. Za deset godina u svetu, pa i kod nas, umesto ranca sa bezbroj knjiga, deca će u školu odlaziti sa elektronskim čitačima, i redukovanim sadržajima u njima.
Šta se dešava u izdavačkom svetu Srbije? Ništa novo. Nova su samo prestrojavanja oko državnih i političkih elita, kako bi se sve manji finansijski kolač izdvajan u kulturi za knjigu učinio dostupnijim onima koji su bliže matrici novog evropejskog koncepta koji nam je neminovan. Onaj ko smisli neki projekat za knjigu on i dobija novac za njegovu realizaciju. Ja to nazivam malim sitnim grupnim interesima u izdavaštvu koji se realizuju dok ima mleka, sprega zajedničkih interesa. Na međunarodnim sajmovima su isti pisci, isti izdavači, isti književni kritičari, isti narodni novac. Dakle, u izdavačkoj Srbiji ništa novo. Sve je isto, samo se održavaju izdavači koje sponzoriše država, strani kulturni centri. Istovremeno raste produkcija knjiga za široke narodne mase, loši prevodi knjiga svetskih bestselera lagane literature, jeftine proizvodnje i niske cene.
Svi ti proizvodi zvani knjiga, limitirani su porezima na knjigu, uvedenim u Srbiji posle sto godina neoporezovane knjige, uništenom knjižarskom mrežom, svedenom na desetak knjižara u Beogradu, nekoliko knjižara u Novom Sadu i Subotici, Kragujevcu, Nišu i Valjevu. Niko nije zaštitio prostore ili zamenio nesolidne knjižare solidnim. Oni koji pričaju o kulturnoj politici u oblasti knjige projektuju ideje koje su kombinacija neoliberalnog tržišnog koncepta i državne potpore projektima grupa i pojedinaca koji nisu na adekvatan i pravi način vrednovani. Erozija knjige je erozija celog društva. Preživeće vredna i važna knjiga. Sve drugo je privremena lakoća podložna zaboravu i zabavi. Ne možemo očekivati od generacija koje dolaze da će imati bolji odnos prema knjizi. Naprotiv. Suočeni smo prvi put u istoriji Srbije da na scenu dolaze manje obrazovane generacije od svojih roditelja. Sto pedeset godina je bilo drugačije i udeo knjige u tome nije bio beznačajan. Svaka dobra i pametna ideja, ali i loša i glupa, danas mogu da nađu put do knjige bilo da je štampana ili elektronska. Čitalaca je, međutim, sve manje i biće ih još manje, a u odbiru šta čitati presudiće marketing i reklama, a kod stručne knjige stručnost. Ovo vreme je početak kraja knjige na način kako smo je znali i prihvatali.
*Direktor Izdavačkog preduzeća ,,Čigoja štampa“
Žarko Čigoja
objavljeno: 03.12.2010.
