Izvor: Dzungla.org, 06.Maj.2011, 15:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duh Pariza na Bliskom istoku
LIBAN, zemlja između neba i mora, mesto je koje bar jednom u životu morate posetiti.
Oslanjajući se s jedne strane na Sredozemlje, a s druge na dva paralelna planinska lanca, Liban se ugnezdio između neba i mora. Uprkos maloj površini, ova zemlja je oblikovana u 10.000 godina dugoj istoriji.
Od najranijih vremena njene prirodne lepote i položaj privlačili su osvajače, koji su za sobom ostavili tragove svojih civilizacija. Svako od njih stavio je svoj neizbrisiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << pečat na ono što je danas postao moderan Liban. Nasleđe prošlosti vidi se u mnoštvu arheoloških nalazišta u svakom kutku zemlje - od feničanskih sarkofaga, rimskih hramova, krstaških zamkova i džamija Mamluka.
Još kada su Hristovi apostoli Petar i Pavle napuštali izraelsku pustaru, naišli su na šumski raj i vrtove, neverovatne izvore vode, zemlju u kojoj su, kako su sami opisali, „tekli med i mleko“. Preko ove raskrsnice Evrope, Azije i Afrike protutnjali su Persijanci, Grci, Rimljani, Turci i svako od njih je iza sebe ostavio tragove u kulturi, veri, običajima i - genima.
Stena samoubica
Muslimanske žene umotane u marame, opušteno obučeni lokalci s rokerskim majicama, Filipinke bebisiterke... U sumrak bejrutska promenada pored mora poznata kao Korniš puna je ljudi. Najbolje mesto odakle možete posmatrati ljude i Mediteran u punom sjaju je preko puta „Hard rok kafea“. Ukoliko je vreme za kupanje, Kornišem ćete stići do Golubijih stena ili Stena samoubica, iza kojih su smeštene izvanredne gradske plaže. Tu neke ljubavi dobijaju tragičan epilog. U letnjim mesecima prava zabava za turiste su lokalni momci koji vešto savladavaju ambis skokom u talase Mediterana. Naravno, bogataši direktno iz luksuznih hotela, podzemnim tunelima idu ispod Korniša do mora, a sam državni vrh i svetska elita članovi su „Jahting kluba“ i u tu čaroliju luksuza običan smrtnik ne može da zaviri. Korniš je idealno je mesto za udisanje slanog vazduha, slušanje zova galeba i posmatranje ognjenog zalaska sunca dok pijuckate sok od svežeg manga i iz nargile pušite slatki voćni duvan od zelene jabuke.
U gradu se najviše jedu specijaliteti dve regionalne kuhinje - libanske i jermenske. Ukusna salata od bulgura sa sitno seckanim peršunom, paradajzom rezanim na kocke, limunom i začinima pravi je spas od bliskoistočne vreline. Ali ključna ovdašnja atrakcija je kebab s roštilja u sirupastom sosu od trešnje. Negde pred podne krenite u šoping, i to u Suk el Tajeb, prvu zelenu pijacu u Bejrutu. Svake subote ovde se od 9 do 14 sati na tezgama okuplja na desetine uzgajivača različitog etničkog porekla, stvarajući tako svojevrstan eksperiment nacionalnog pomirenja, ali i perfektno mesto za nabavku lokalnog maslinovog ulja, paradajza, sireva, raznih vrsta hleba, sapuna, proizvoda od pruća, kao i svega ostalog što se može naći u Libanu.
Manuš i labneh
S nogu na ulici možete pojesti „manuš“ - okrugli pita-hleb posut lokalnim sirom „labneh“, svežim paradajzom i timijanom (majčinom dušicom) i zapečen u rerni. Tu je i neizostavan đevrek.
„Mašrub“ je arapska reč za piće, a najviše mesta gde ga možete popiti naći ćete u distriktu Gemajze. Svratite u „Kajan“, prostran bar, delimično urađen u britanskom kolonijalnom stilu. Za živu arapsku muziku, bekgemon i nargile idite u „Gemmajze kafe“. Posle terevenke najviše će prijati dobar branč u restoranu Kazablanka.
Jedno od najprijatnijih mesta za upijanje sunčevih zraka je Lejzi Bi, na oko 35 kilometara južno od Bejruta, zatim gradić Biblos (Žbeil na arapskom), na oko 30 kilometara severno od glavnog grada, gde se na plaže dolazi od maja do oktobra. Ako pak želite da uživate u Bejrutu, tu je plaža Riviera Prive.
U pomalo usporenom Bejrutu se uveliko oseća uticaj Francuza, kao i u ostalim mestima duž obale, tako da ćete ovde čuti „mersi“, a ne arapsko „šukran“, kada vam se zahvaljuju.
Taksi skoro pa džabe
- Lokalni autobusi vas vode svuda za dolar i po - dva
- U privatnim autobusima ugovorite cenu pre ulaska
- Pre puta dinare menjajte u dolare - Libanci ga više cene od evra
- Pojedini bankomati ne primaju kartice iz Srbije, bez obzira na to da li su viza, masterkard, dajners...
- Uvek kod sebe držite pasoš kako biste u banci mogli da promenite dolare za libanske funte
Obavezno videti
Biblos - primorski gradić, po kome je Biblija dobila ime, oko 30 kilometara severno od Bejruta. Mesto gde je pronađena kamena ploča sa feničanskim pismom
Balbek - na severu Libana, sedište najljućeg protivnika Izraelaca - Hezbolaha, sa rimskim hramom posvećenim bogovima Jupiteru, Veneri i Dionisu, sa najvišim očuvanim korintskim stubovima visokim 19 metara i teških po 100 tona
Beka - dolina između dva planinska lanca Liban i Anti Liban, poznato po vinogradima i vinima „ksara“ i „koha“, najtraženijim u evropskim metropolama
Harisa - brdo iznad Bejruta s najlepšim pogledom na Mediteran na koje stižete žičarom
Visovi Šufa i mesto Betadin - sedište Druza, zatvorenog islamitskog društva sa prekrasnim palatama od kojih su neke pretvorene u hotele
Kedrove šume - zaštitni znak Libana. U svetu postoje četiri vrste kedrova, a ovaj se smatra najkvalitetnijim. Egipćani su od njega pravili sanduke za mumije
Republika Liban
Glavni grad: Bejrut
Vremenska zona: +1 u odnosu na Srbiju
Klima: mediteranska, sa više od 300 sunčanih dana godišnje
Temperatura: Leti do 38, do kasne jeseni na moru od 25 do 32, na planinama 22 stepena
Jezik: arapski, francuski, engleski i jermenski
Veroispovest: Muslimani, Manoriti (orijentalni hrišćani) i Druzi (zatvoreno islamitsko društvo)
Valuta: Libanska funta (1 evro - 1.920 libanski funti, 1 dolar - 1.500 libanskih funti)
(Izvor: Alo)
Pogledaj vesti o: Pariz
.jpg)
