Izvor: Glas javnosti, 25.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugi pišu
Nakazna logika na Balkanu 1995. i 1999.
Piše: Džon Lafland, Institut za demokratiju i saradnju, Pariz
Hapšenje Radovana Karadžića zbilo se tačno sedam godina posle prvog pojavljivanja Slobodana Miloševića u Međunarodnom tribunalu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Miloševićevo isporučivanje Hagu bila je trenutna posledica promene režima u Beogradu, baš kao što je i hapšenje Karadžića usledilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << po formiranju proevropske i prozapadne vlade u Srbiji, 8 jula. Miloševićevo hapšenje aprila 2001. bilo je rezultat pobede Demokratske stranke (čiji je lider sada predsednik Srbije) na parlamentarnim izborima decembra 2000. godine.
Logika Suda u Hagu
Hapšenje pokazuje da politička snaga mnogo znači kada je reč o sudskim progonima zločinaca. Očito da je, kao kod Miloševića, Karadžić sad uhapšen jer su njegovi prijatelji izgubili moć. Ali ovakva istina se može pripisati i Sudu u Hagu. Krajem juna, Haški tribunal je oslobodio Nasera Orića, komandanta bosanskih muslimana u Srebrenici, čije su snage koristile Zaštićenu zonu UN, kao bazu napada na susedna srpska sela i niz zločina nad civilima. Naserovo oslobađanje sledilo je oslobađajuću odluku za bivšeg premijera kosova i lidera UČK Ramuša Haradinaja, iako je sam sud utvrdio da je nekoliko svedoka optužbe misteriozno ubijeno pre nego što su mogli da dođu u Hag i svedoče.
To je mnoge Srbi uverilo da Tribunal ima antisrpski pristup. Nasilnički odnos Zapada uopšte, dug preko dekadu i po, već je ubedio većinu Srba da se prihvate poslovice: ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se. To je razlog zašto su Srbi glasali za proevropskog predsednika u februaru i proevropsku vladu u maju. Oni ili njihovi lideri zaključili su da Karadžić bude žrtvovan radi nacionalnog dobra, što u njihovim glavama znači ulazak u Evropsku uniju i NATO. Uključenje Srbije u te strukture, što je sada neizbežno, gotovo će kompletirati zapadni geopolitički projekat na Balkanu.
Stoga, iako je možda istina da je Sud u Hagu antisrpski, zaboravlja se ključna poenta o političkoj agendi Tribunala, čija je uloga da pravno potvrdi novu zapadnu doktrinu vojnog i pravnog intervencionizma. Prema toj doktrini, vojne snage mogu da se koriste protiv države kada njena vlada povređuje ljudska prava. Srbi su baš onaj narod na kojem je isprobana ova politika.
Ta politika ima površnu privlačnost jer nama sumnje da je bilo zlodela u ratu na Balkanu, ali hipokrizija ove politike jeste u činjenici da ni NATO ni bilo koja zapadna sila nije ni pokušala da obezbedi stvarnu međunarodnu podršku, na primer, nekakvim međunarodnim ugovorom ili reformom povelje UN, koja izričito zabranjuje takav intervencionizam. Tu svoju politiku SAD i Zapad su samo unilateralno najavili.
U istoriji nijedno suđenje političkim liderima nije završeno oslobađanjem, uprkos činjenice da tradicija vuče unatrag do procesa kralju Engleske Čarlsu prvom 1649. godine. To je zato što je procesuiranje prethodnog suverena u znaku demonstriranja moći novog režima, kao i tvrdnje da bivši režim u prvom redu nije imao legitimitet. U slučaju Karadžića, stvari neće biti drugačije. Tribunal je počinio brojna nasilja nad osnovnim principima legalne procedure. Da bi obezbedio svoje presude, u praksi je elaborirao teoriju odgovornosti koja je toliko široka da su oni koji se brane prinuđeni da dokazuju nevinost pred pretpostavkama krivice.
Politička pripovetka
Iako nijedno Karadžićevo naređenje nije upućivalo ljude da izvrše ratne zločine, on će biti optužen na osnovu toga što je trebalo da zna za njih ili je morao da zna za njih. Tribunal će to učiniti jer politička pripovetka koja stoji iza ovog suđenja je da je on kao predsednik bosanskih Srba - uvek zločinac, da država koju je vodio nikada nije imala nikakav legitimitet, i da stoga NATO agresija na bosanske Srbe 1995. godine nije bila akt agresije prema međunarodnom pravu, već pravno opravdan akt.
Nakazna logika isprobana na Balkanu 1995. i 1999. godine (kada je NATO napao Jugoslaviju zbog Kosova) primenjena je mnogo dramatičnije nego kada su SAD i Velika Britanija sebi dale pravo da samo one silom primene rezoluciju Saveta bezbednosti o Iraku. Taj rat, takođe kasnije legitimizovan političkim suđenjem - je „konzumirao“ skoro milion života i potopio ceo region u, po svemu sudeći, beskrajan haos. Zato je sada krajnje vreme da svet ozbiljno rasvetli opasnost od uvođenja zakona o zločinima u međunarodne odnose.
Srbiji se otvaraju vrata Evrope
Izvodi iz izveštaja Toma Handlija iz Čikaga i Kristine Spolar iz Barselone za Čikago tribjun
Tokom prošle dekade, dok su padale granice i barijere širom naglo integrišuće Evrope, nove ograde su rasle oko Srbije. Mnogi Srbi, razdraženi dubokom izolacijom, ali sa osećajem nacionalnog mučeništva i odbijanjem da predaju optužene za ratne zločine, zaustavili su Srbiju na vratima Evrope, stvarajući od nje izvor nevolja za ceo kontinent.....
Evropska unija je jasno rekla da će Srbija ostati u nemaštini dogod njena vlada odbija da načini ozbiljne napore i uhapsi Radovana Karadžića i Ratka Mladića, optužene za odobrenje egzekucije muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici, tokom rata u Besni 1992-1995.
Dramatično hapšenje Radovana Karadžića, koji se krio u Beogradu, učinilo je da se vrata Evrope odškrinu i za Srbiju...
Među sve užim slojem ekstremnih srpskih nacionalista, Radovan Karadžić i Ratko Mladić se još tretiraju kao heroji. Ali, odbijanje Evropske unije da prihvati Srbiju u svoje članstvo dok se dvojac ne uhapsi uglavnom je okrenulo javno mnjenje protiv njih.....
Kada je prozapadno opredeljeni Boris Tadić ponovo izabran na mesto predsednika na osnovu obećanja da je to korak Srbije ka članstvu u EU, hapšenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića postalo je izvesnije...
Svojevremeno, nakon Dejtonskog sporazuma, dvojac je opisivan kao „najtraženiji ljudi na svetu“. U stvarnosti, svet je izgubio interes za njih veoma brzo...
Karadžićeva naredna scena biće Sud za ratne zločine u Hagu, gde će se suočiti sa optužbama da je delovao protivno humanosti. Ukoliko ga osude, verovatno će ceo život provesti u zatvoru.
A niko nije znao gde se krije!
Još prošle nedelje je Rasim LJajić u svojstvu predsednika Saveta za saradnju Srbije s Haškim tribunalom u Beogradu izjavio kako nijedna državna ustanova te zemlje nema informaciju gde se kriju Ratko Mladić i Radovan Karadžić. Time je ne baš svojom voljom potvrdio onu narodnu „u laži su kratke noge“. Samo nekoliko dana kasnije najtraženiji haški begunac je uhapšen i to ne u Rusiji ili na Kipru nego u Beogradu. Time su se kao kula od karata srušile bezočne laži prethodne vlade Srbije. Vojislav Koštunica je godinama uporno obmanjivao svoje goste iz zapadnoevropskih metropola, pre svega redovne posetioce iz Haga.
Hapšenje Radovana Karadžića pokazuje da je pritisak međunarodne zajednice na vladu u Beogradu bio ispravan. Sada je važno da taj pritisak ne popusti dok god se u ćelijama Tribunala ne nađu i preostala dvojica optuženika: Karadžićev general Ratko Mladić i bivši čelnik hrvatskih Srba Goran Hadžić. Nadam se da će pre svega Holandija i Belgija održati reč i sprečiti primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju dok god se iza rešetaka pritvora u Sheveningenu ne nađu Mladić i Hadžić...
Hapšenjem Radovana Karadžića opovrgnute su glasine o nagodbi, prema kojoj je za dobrovoljno povlačenje iz političkog života od pojedinih međunarodnih učesnika protekle balkanske tragedije dobio jemstvo da neće biti isporučen Haškom sudu. Iako ne želim da isključim ni mogućnost da mu je to neko od zapadnjačkih moćnika zaista i obećao, hapšenjem je ipak sprečeno pljuvanje u lice žrtvama Radovana Karadžića i njegovih generala.
Bivši američki opunomoćenik za Balkan Ričard Holbruk u prvoj reakciji na hapšenje Karadžića je nazvao evropskim Osamom bin Ladenom. Sada bi međutim „crnogorski Osama“ neprijatnim istinama pojedine protagoniste političkih igara iz devedesetih godina mogao dovesti u prilično nezgodnu situaciju. Sve to će ipak pomoći rasvetljavanju mračnih događanja s kraja prošlog veka, bez obzira na to što se neki, kako na Balkanu tako i u zapadnoevropskim foteljama, plaše takvog raspleta ove tragedije.
Molim Ekipu Glasa Javnosti da mi ove tekstove posalju u originalu.
