Izvor: SEEcult.org, 23.Apr.2019, 17:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đorđe Bobić
Đorđe Bobić se pridružio Beograđanima 1939. godine za trajanja Kraljevine, pred početak Drugog svetskog rata. Kad je ta nevolja minula, školovao se u Beogradu i maturirao u Petoj beogradskoj gimnaziji, kod Tašmajdana. Potom je učio arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i ponet mladenačkom radoznalošću započinje Traganje za gradom. Diplomu je stekao 1965. i sledeće četiri godine radi arhitektonske vežbe u Parizu. Vratio se u Beograd posle studentskih demonstracija koje je doživeo na bulevaru Saint Germain des Pres i od tada obavlja urbanističke i arhitektonske zadatke poverene mu radi obnove i održanja planete. Urbanizam i Arhitekturu je praktikovao najviše u Beogradu, ali i u Parizu, Zenici, Moskvi, Sarajevu, Skoplju, Zagrebu, Nišu, Zanzibaru, Izoli, Sočiju, Splitu, Jakutsku, Titogradu, Belokurihi, Kruševcu, Kijevu, Banja Luci, Budvi, Petrovcu na moru, Lipecku. Tokom pedeset godina uradio je 300 urbanističkih i arhitektonskih projekata, učestvovao na 40 javnih konkursa, od čega je 28 nagrađeno, a 10 projekata je steklo prvu nagradu. Do sada je objavio knjigu crteža Radni naslov: ! (2008), knjigu eseja Beleženje po Beogradu (2010), autobiografski prikaz pola veka truda Traganje za gradom (2012) i knjigu crteža Linije (2015). Od 2004. do 2008. godine, na poziv Nenada Bogdanovića, gradonačelnika Beograda, obavljao je dužnost Glavnog arhitekte grada Beograda. Posle toga je opet bio samo arhitekta, tragalac za gradom. Za prilježan rad Rusi su ga 1997. počastvovali Velikom godišnjom nagradom Ruske akademije arhitekture, a 1998. godine Velikom srebrnom medaljom Saveza arhitekata Rusije. Traganje za gradom i dalje traje.
