Izvor: Magyar Szó, 19.Nov.2015, 22:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dilema sigurnosti i slobode
Evropa i svet su ponovo zanemeli. Nakon što su islamistički ekstremisti u januaru ubili dvanaest saradnika satiričnog nedeljnika „Šarli Ebdo”, islamisti su u petak u Parizu ubili više od 130 osoba. Nakon januarskog incidenta, dr. Zoran Dragišić, stručnjak za sigurnosnu politiku, je za „Mađar so” izjavio: bilo je samo pitanje vremena kada će se desiti slični teroristički napad, jer se radikalni islamski terorizam duboko >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << ukorenio u evropska društva i nakon ubistva Osame bin Ladena je bilo samo pitanje vremena kada će ekstremisti postati aktivni. Njihovo prisustvo je izraženo uglavnom u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Belgiji, Luksemburgu, Holandiji, Španiji i u balkanskim državama – znači svugde, gde u većem broju žive ljudi muslimanske veroispovesti, rekao je tada Dragišić. Stručnjak je i ovoga puta ocenjivao za „Mađar so” aktuelna događanja.
- Kako ocenjujete reakciju Francuske?
– Francuska je naknadno učinila sve što je moguće. Odgovor je bio dovoljno agresivan, žestoko su napali sirijske kampove Islamske države. Paralelno, time je započeta višednevna akcija hapšenja, nadležni pokušavaju da očiste državu od islamista. Više od toga niko ne bi umeo da uradi.
- Šta su učinile ili nisu učinile vlasti u Francuskoj nakon atentata na redakciju „Šarli Ebdo” u cilju da se nešto slično izbegne?
– Očigledno je da je teroristički napad izveden u petak posledica propusta službi bezbednosti. Naravno, mora biti jasno da ne postoji stopostotna odbrana, nemoguće je uvek preduprediti atentate slične ovome. Francuska obaveštajna služba međutim, nije dobro odradila svoj posao, nije raspolagala odgovarajućim informacijama i tako nije znala šta spremaju ekstremisti. Razlog tome je verovatno da se službe nisu uspele uvući među ekstremiste.
- Kojim evropskim državama preti najveća opasnost u buduće?
– Naravno najuticajnijima. Francuska je i dalje u opasnosti, kao i Velika Britanija, Nemačka, Belgija i Holandija. Svaka država koja aktivno nastupa protiv terorizma je u opasnosti.
- Kako ocenjujete ono što se u utorak desilo u Nemačkoj: kao neosnovanu histeriju generisanu pariskim dešavanjima ili je to bila zaista postojeća opasnost?
– Teško je to oceniti, ali je bilo za očekivati da će nakon pariskih događaja svako biti napet i da će teže sačuvati hladnu glavu.
- Opšte je poznato da se SAD, u poređenju sa većinom evropskih država, mnogo oštrije odnose prema teroristima, ali i prema onima za koje se samo sumnja da su u vezi sa terorističkim organizacijama. Koji je stav uspešniji: američki, koji se ne može nazvati kompatibilnim sa ljudskim pravima, ili evropski, blaži?
– Sa teroristima se ne bi smelo biti popustljiv, blaži stav jednostavno ne može doneti rezultate. Prema teroristima bi trebalo dozvoliti i kruto ponašanje. Naravno, kada se radi o terorizmu, nastup protiv samih terorista može doneti samo kratkoročne rezultate. Dugoročno gledano, rezultate može doneti samo odgovarajuća socijalno-privredna mera. Treba preduprediti mogućnost da mladi vide perspektivu u terorizmu. Zbog toga mladima treba ponuditi efikasan i pristupačan obrazovni sistem, kao i odgovarajuću versku nastavu i pokušati na taj način sprečiti da se radikalizuju i da se priključe ekstremističkim grupama. Sa onima koji su se već priključili ovakvim ljudima se ne može mnogo toga uraditi.
- Može li se desiti to da će kraj Evrope izazvati baš one vrednosti za koje se toliko bori: poštovanje ljudskih prava, sloboda, sloboda kretanja, nestanak granica između država?
– Ne. Evropa ne sme da odustane od ovih načela i vrednosti, jer ako to učini, onda se odriče same sebe, prestaje da postoji i onda su teroristi pobedili, jer oni napadaju baš te vrednosti. Evropa mora da izdrži i mora se pridržavati ljudskih prava i prava slobode kretanja. Evropu to čini snažnom.
- Sve ukazuje na to da je jedan od pariskih napadača balkanskom rutom, sa izbeglicama, stigao u Evropsku Uniju. U tom svetlu, kako bi Srbija morala da menja svoj odnos prema pitanju izbeglica?
– Srbija mora i ubuduće postupiti isto kao što je to činila i do sada. Ništa ne potkrepljuje potrebu drugačijeg pristupa problemu izbeglica. Inače, još uvek nije potpuno sigurno da je napadač o kojem je reč, zaista prošao Srbijom, taj ozloglašen pasoš je mogao i na drugi način stići do Pariza. Izbeglice beže od Islamske države, ne smemo ih žigosati ili kažnjavati. Pristup koji se razlikuje od dosadašnjeg može biti opravdan od strane Srbije ukoliko eventualno evropske države počnu masovno zatvarati svoje granice.
- Premijer Aleksandar Vučić je u utorak izjavio: ne možemo znati ko sve dolazi talasom izbeglica u zemlju jer je jednostavno nemoguće sasvim sigurno utvrditi validnost pasoša koji izbeglice pokazuju. Da li je zaista nemoguća misija utvrditi ko stiže i ko izlazi sa teritorije jedne države?
– Ukoliko su u pitanju izbeglice, onda je zaista nemoguće. Policija prati izbeglice koje ulaze, a potom izlaze iz zemlje sve dok oni ne napuste teritoriju Srbije. Ne možemo znati da li pokazuju važeće dokumente, ali možemo da se pobrinemo da sa sobom ne nose oružje ili bilo šta drugo čime bi ugrožavali građane Srbije. Znači, razloga za brigu nema.
- Ljudi se ipak brinu. Čini se da sa jedne strane postoje očekivanja prosečnog građanina koji želi da živi bezbedno, odnosno želi da zna ko i kako ulazi u njegovu zemlju, a sa druge strane su tu evropske vrednosti, odnosno međunarodne obaveze i ugovori u vezi izbeglica. Kako se može postići ravnoteža?
– Sasvim ljudski je to da, nakon dešavanja kao što su ona u Parizu, ljude obuzme strah. Inače, pomenuto pitanje ravnoteže je jedna od najstarijih dilema bezbedonosne politike: kako se mogu ispoštivati ljudske slobode, prava, a istovremeno održati bezbednost. To pitanje postoji od kada i čovek, i od kada su formirana prva društva. Mislim da je jedino rešenje ako se držimo normi pravne države: ko prekrši (ili postoji osnovana sumnja da se sprema da prekrši) zakone dotične države, protiv njega nadležni nastupaju u skladu sa zakonima. Protiv onoga ko za sada nije prekršio zakon i ne ukazuje ništa da se sprema za takvo nešto, za sada ne možemo učiniti ništa. Svako je nevin dok se ne dokaže suprotno.
- U svetu se svakodnevno dešavaju teroristički napadi, na koje javnost ipak ne reaguje toliko burno kao što je reagovala na tragediju u Parizu ili eventualno na američku tragediju. Obično se ne pale sveće za žrtve a ne organizuju se ni marševi mira. Čime to objašnjavate?
– Postoje delovi sveta u vezi kojih su se ljudi već navikli na eksplozije, terorizam i slične tragedije. Javnost zna da iz ovih delova sveta u većini slučajeva stižu loše vesti i zbog toga za njih više i nije vest da se u Bejrutu, na primer, dogodila eksplozija i da su izginuli ljudi. Jednostavno smo se navikli na loše vesti iz određenih delova sveta. Drugačije ne mogu da objasnim ovu pojavu. Sa druge strane, možda u svemu tome igra ulogu i činjenica da Pariz, grad svetlosti za većinu simbolizuje nešto lepo i elegantno, kao i to da je jedna od najvažnijih evropskih prestonica. Možda zbog toga javnost reaguje drugačije na vest da neko ubija više stotina ljudi u Bagdadu a potpuno drugačije, ako se isto desi u Parizu.
Pogledaj vesti o: Osama Bin Laden
.jpg)
