Izvor: Politika, 04.Jul.2015, 09:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Digitalni preokret
Internet inovacije su često u početku smešne i neprimetne – deluju kao nešto što koristi mali broj čudaka. Ali gotovo preko noći, one se prošire do širokih narodnih masa i sve se menja iz korena
Pre nekoliko dana u Parizu je započeo ogroman štrajk taksista protiv kompanije „Uber”. O tome ste verovatno čitali u medijima. To je samo još jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u nizu protesta protiv ove kompanije, koja se polako širi u sve države sveta i pruža usluge prevoza koje su jeftinije od klasičnog taksija. Nasuprot klasičnim taksi udruženjima, koja moraju imati na stotine zaposlenih, ovde je u pitanju samo jedna mala mobilna aplikacija i odatle potiče razlika u ceni usluge.
„Uber” je primer nečega što se zove disruptivna inovacija – inovacija rušenja. Ovo je dominantna paradigma novog talasa digitalnih tehnologija, a suština je u sledećem: za razliku od tradicionalnih inovacija, kojima je cilj da unaprede neku oblast, disruptivne inovacije imaju za cilj da kompletno sruše i redefinišu tu oblast i da potpuno promene način na koji ljudi u njoj funkcionišu. Sam termin je relativno nov, iz devedesetih je godina, a njegov autor je profesor Klejton Kristensen sa Harvard biznis škole.
Posledice disruptivnih inovacija mogu biti ekstremno dobre i ekstremno loše u isto vreme, a to se najbolje vidi na primeru „Ubera”. S jedne strane, omogućava ljudima da se voze po nižim cenama, s druge strane, ostavlja desetine hiljada ljudi bez posla. Generalno, mnoge od ovih inovacija zasnivaju se na principu eliminacije posrednika. Zato nije ni čudo što se sada pojavio veliki broj „startap” kompanija kojima je cilj da urade to isto u nekoj drugoj oblasti. Danas svi imaju pristup internetu i mobilne telefone sa aplikacijama. Zahvaljujući tome, jedan mali tim ljudi može da napravi nešto što će srušiti kompletan sistem koji je građen vekovima.
Jedna od oblasti koja je odavno doživela potpuni preokret zbog digitalnih tehnologija jeste turizam. Turističke agencije polako postaju prošlost. Na „gugl trendovima” može se videti da je potražnja za turističkim agencijama opala pet puta od 2005. godine do danas. Od deset ljudi koji su nekada koristili agencije, danas to čini samo dvoje. Razlog je jednostavan – kompletna ponuda hotela i odmarališta može se naći na internetu, putem specijalizovanih sajtova koji nude poređenja cena, rezervaciju termina direktno od vlasnika objekta i, najvažnije – necenzurisane komentare i ocene ljudi koji su već bili u tim hotelima.
U talasu disruptivnih inovacija, jednu po jednu oblast društva potpuno redefinišu digitalne kompanije, koje su shvatile kako mogu da eliminišu posrednike i zamene ih nekom internet tehnologijom. Ove inovacije su često u početku smešne i neprimetne – deluju kao nešto što koristi mali broj čudaka i što nikada neće zaživeti. Ovi „čudaci” su zapravo nešto što se u ekonomiji zove „rani usvajači” i oni su stub svake digitalne revolucije. Gotovo preko noći, inovacije se prošire od ovog uskog kruga ljudi do širokih narodnih masa i sve se menja iz korena. Velike kompanije iz tradicionalnog sistema najčešće boluju od prevelikog samopouzdanja i nazivaju ove projekte „igračkama”. U jednom trenutku te igračke počnu da ih izbacuju iz posla, a tada je već kasno.
Postavlja se pitanje – ako je ovo već prepoznata pojava, zašto onda te inovacije ne urade neke postojeće globalne kompanije, već kao po pravilu to uvek dođe od neke nove, male firme? Ovo pojava se zove „inovatorova dilema”. Naime, velike kompanije najčešće nisu u stanju da izvedu disruptivnu inovaciju zato što bi to značilo da prvo moraju da unište same sebe, a to je za većinu njih nemoguće.
Organizacije koje se bave digitalnim tehnologijama mnogo lakše mogu da se uklope u ovaj novi sistem razmišljanja. Na primer, Mark Zakerberg, lider „Fejsbuka”, podelio je svim svojim zaposlenima brošure u kojima je rekao: „Vaš cilj nije da unapređujete ovu kompaniju, već da je uništite. Potrebno je da svu svoju pamet i energiju usmerimo u razmišljanje kako da uništimo našu kompaniju, jer ako to ne uradimo mi, uradiće neko drugi.” U prevodu, on želi da njegovi zaposleni smisle nešto što će zameniti „Fejsbuk”, jer će u protivnom to pre ili kasnije uraditi neko drugi.
Živimo u zanimljivom vremenu. U ovoj i narednoj deceniji disruptivna tehnologija doneće nam kompletno redefinisanje raznih sfera života. Mnogi ljudi će ostati bez posla (pre svega, razni posrednici), ali će zato i svima nama mnoge stvari biti dostupnije i jeftinije.
Fakultet za medije i komunikacije
.jpg)
