Izvor: Studnel.com, 11.Feb.2016, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Desanka Maksimović − pesnikinja ljubavi i rodoljublja
Desanka je rođena u porodici oca učitelja i majke koja je poticala iz ugledne i obrazovane svešteničke porodice kao najstarije od osmoro dece. Rođena je u selu Rabrovica kod Valjeva, ali je njen otac ubrzo premešten u Brankovinu, gde je Desanka završila prva tri razreda osnovne škole. Zatim je otac dobio premeštaj u Valjevo, gde je Desanka završila osnovnu školu i gimnaziju koja je nažalost prekinuta Prvim svetskim ratom. Nakon maturiranja, Desanka upisuje studije književnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << istorije i istorije umetnosti u Beogradu, a nakon diplomiranja provodi neko vreme u Parizu kao stipendista francuske vlade.
Po povratku je radila kao profesorka književnosti u obrenovačkoj privatnoj gimnaziji, Učiteljskoj školi u Dubrovniku i Ženskoj gimnaziji u Beogradu, gde je ostala da radi sve do početka Drugog svetskog rata, kada dobija penziju. Ipak se vraća u službu 1944. godine i tu ostaje sve do konačnog penzionisanja 1953. godine. Godine 1933. udala se za Rusa Sergeja Slastikova, ali nisu imali dece.
Foto: www.znanje.org
Prve pesme Desanka je objavila još 1920. godine u časopisu Misao, a na najbolji prijem naišla je pesma Strepnja. Ubrzo je izašla i njena prva zbirka pesama pod skromnim nazivom Pesme. Usledile su zbirke pesama i pripovedaka: Vrt detinjstva, Zeleni vitez, Ludilo srca, Srce lutke spavaljke, Kako oni žive, Nove pesme, Raspevane priče. Za vreme Drugog svetskog rata napisala je čuvene rodoljubive pesme: Srbija se budi, Spomen na ustanak i Krvava bajka, a od posleratnog stvaralaštva izdvajaju se dela: Pesnik i zavičaj, Miris zemlje, Govori tiho, Tražim pomilovanje, Nemam više vremena, Pisma iz Norveške, Letopis Perunovih potomaka, Ozon zavičaja, Slovo ljubavi i druga.
Centralni motiv njenih pesama je ljubav. Često njene pesme sadrže poziv ljudima na hrabrost, odanost, dobrotu, nekoristoljublje, slobodu. Kasnije njene pesme poprimaju mirniji ton. Često peva o zavičaju, prirodi, rodoljublju, životu, prolaznosti i smrti. Okrenuta je običnom narodu. Desanka Maksimović umrla je u 93. godini života u Beogradu i po sopstvenoj želji sahranjena je u Brankovini zajedno sa svojim suprugom. Njen grob je pravo malo pesničko svetilište i mesto hodočašća mnogih pesnika i onih koji su to u duši.
Izvori: riznicasrpska.net, znanje.org, beleske.com, poezijanoci.com, poezijasustine.rs.
na danasnji dandesanka maksimovicpesnikinjapoezijabiografija
