Izvor: Danas, 14.Dec.2015, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dejton kao švedski sto

Beograd - Zvanično potpisivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, 14. novembra 1995. godine u Parizu, označilo je kraj rata u BiH. Nedugo po uspostavljanju mira, ali i danas, 20 godina posle Dejtona, dilema je da li su rešenja definisana u ovom aktu održiva, da li ih treba menjati i i ako je to slučaj, u kom pravcu? To su neka od pitanja postavljena na jučerašnjoj tribini "20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma", >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << koju su u Pres centru UNS-a u Beogradu organizovali nemačka Fondacija ZFD i nedeljnik Vreme, a učestvovali Nenad Kecmanović, profesor; Srećko Latal, urednik BIRN-a za BiH, i Muharem Bazdulj, pisac i novinar.

Njih trojica su se složila da je vrednost Dejtona uspostavljanje mira koji traje već 20 godina, a na pitanje da li je moguća promena ovog mirovnog sporazuma, poručili su da je u teoriji to moguće, ali realno malo verovatno. "Teško da će se RS odreći prava koja ima i teško da će se u Sarajevu stvoriti bošnjačka elita koja bi odustala od želje da menja Dejton. Onda ispada da je Dejtonski sporazum jedini mogući kompromis, koji je uspešan zato što je kao "švedski sto". Sa njega svako uzima šta hoće i tumači ga kako želi", rekao je Bazdulj. Latal smatra da je dogovor tri konstitutivna naroda moguć, kao i funkcionisanje BiH van Dejtona uz promenu ustavnog sistema i uspostavljanja funkcionalnije države. Za to su, međutim, potrebne drugačije političke elite i stranke koje će više voditi računa o državi, što je trenutno malo verovatno. Kecmanović, pak, smatra da je umesto centralizacije za BiH bolji povratak "izvornom Dejtonu", većoj samostalnosti entiteta i "rehabilitacija Herceg Bosne", to jest formiranje trećeg, hrvatskog entiteta.

Srećko Latal veruje da su Dejtonskim mirovnim sporazumom svi dobili jer je uspostavljen mir, nakon 3,5 godina rata. Sam dokument je zanimljiv jer je svakom narodu dao nešto, ali ne sve. "Srbi su dobili RS, Hrvati kantone, Bošnjaci celovitu BiH", rekao je Latal. Govoreći o aktuelnoj situaciji, on je primetio da se nacionalni lideri vraćaju na stare priče. "Sa Dodikom se ponavlja i jača ideja otcepljenja RS, kod Hrvata pitanje trećeg entiteta, a kod Bošnjaka insistiranje na centralizaciji", smatra on. Dejton je nemoguće sagledati izvan konteksta razgradnje Jugoslavije, ali i rata u Hrvatskoj, uveren je Bazdulj, koji je podsetio da je u Dejtonu dogovorena i mirna reintegracija hrvatskog Podunavlja. "Tuđmanu je bilo više stalo da vrati Podunavlje i Knin nego da Hrvati u BiH dobiju svoj entitet. Zato ga verovatno i nisu dobili", kazao je Bazdulj.

Nesumnjivo je da na stanje u BiH značajno utiču Srbija i Hrvatska, ali uticaj Zagreba i Beograda nije uvek isti. Bazdulj smatra da se dosadašnji premijer Hrvatske Zoran Milanović daleko više pažnje poklonio Hrvatima u BiH od bivšeg predsednika Stjepana Mesića, koji je sunarodnicima poručivao da im je glavni grad Sarajevo i da tamo rešavaju svoje probleme.

U vreme Borisa Tadića i DS, Srbija je direktnije stajala iza predsednika RS Milorada Dodika. Podsećajući da su se Tadić i Dodik međusobno podržavali na izborima, Bazdulj je rekao da se Aleksandar Vučić i SNS nisu direktno angažovali iza ijedne stranke na izborima u RS. "Mudro je to Vučić odigrao. Uticaj SNS u RS je diskretniji, ali ne znači i slabiji", smatra Bazdulj. Kecmanović je ubeđen da su prisniji odnosi Beograda i Banjaluke tokom vladavine DS verovatno rezultat ličnih veza Tadića i Dodika. "Mislim da se precenjuje uticaj Srbije i Hrvatske na BiH. Za poziciju RS značajniji je stav Rusije nego Srbije zato što je Moskva važan politički faktor", poručio je Kecmanović. Pored Rusije, sve veći uticaj u BiH ima i Turska, koja je u vreme Dejtona bila skoro potpuno nebitna zemlja.

Incko kao otpravnik vozova

Međunarodna zajednica je presudno uticala na potpisivanje Dejtona, ali se uloga međunarodne zajednice i visokog predstavnika u BiH razlikovala u zavisnosti od stanja u međunarodnim odnosima kao i ličnosti koja je bila na funkciji visokog predstavnika. Bazdulj je primetio da su se na tom mestu nalazili veoma značajni političari, od Karla Bilta, Volfganga Petriča, preko Pedi Ešdauna do Miroslava Lajčaka. Po njegovom mišljenju, sadašnji visoki predstavnik Valentin Incko diplomata je srednjeg ranga i liči na "otpravnika vozova na železničkoj stanici koji čeka ili da ga penzionišu ili ukinu stanicu".

Nastavak na Danas...