Izvor: RTS, 26.Sep.2019, 15:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decenije vladavine Žaka Širaka
Više od četrdeset godina Žak Širak je zauzimao najviše funkcije u Francuskoj. Bio je gradonačelnik Pariza, ministar, premijer i predsednik.
Žak Širak je rođen 29. novembra 1932. godine u Petom arondismanu. Nakon smrti sestre, išao je u školu u francuskom departmanu Korezu, a zatim se vratio u Pariz, gde je završio gimnaziju. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Upisao je studije na Univerzitetu Sijans Po 1951. godine. U to vreme se priključuje Komunističkoj partiji, i počinje da prodaje novine L'Humanité. Godine 1950. potpisao je apel protiv nuklearnog naoružanja.
Jednu godinu je studirao na Harvardu 1952. godine, a po povratku u Francusku se verio sa Bernadetom Šodron de Kursel. Uprkos protivljenju njene familije, koja je smatrala da je on inferiornijeg porekla, oni su se venčali. Imali su dve ćerke: Lorens (1958–2016) i Klod (1962).
Odlazak u Alžir
U jesen 1954. godine, primljen je u Nacionalnu školu za administraciju. Njegove studije je prekinula vojna služba. Dobrovoljno se javio da ide u Alžir, gde je bio ranjen. Titulu poručnika dobio je 1957. godine.
Širak je prvobitno bio pristalica francuskog Alžira, ali se zatim pridružio "degolizmu" (zalagao se za nezavisnost Alžira).
Studije je završio 1959. godine, nakon čega je ušao u Revizorski sud, gde je radio nekoliko godina. A onda se uključio u politiku.
U decembru 1962. ušao je u kabinet premijera Žorža Pompidua. Učestvovao je i na lokalnim izborima. Za savetnika opštine Sent Fereol izabran je 1965, a 1967. je došao na funkciju u okrugu Usel.
Pompidu ga je zbog aktivizma nazvao buldožerom. Postao je državni sekretar u Ministarstvu za socijalna pitanja. Igrao je važnu ulogu u pregovorima 1968. godine u Grenelu, kada je potpisan sporazum kojim je okončan generalni štrajk.
Tada postaje državni sekretar za ekonomiju i finansije. Za to vreme ne smanjuje svoju aktivnost na lokalu. Izabran je za predsednika Generalnog saveta Koreza – funkciju koju će obavljati sve do 1979. godine. Njegova supruga Bernadeta izabrana je za odbornicu u Saranu.
Ministar i premijer
Njegov mentor Pompidu je postao predsednik 1969. godine. U januaru 1971. godine Širak postaje ministar zadužen za odnose sa parlamentom. Naredne godine dolazi na čelo Ministarstva poljoprivrede, a 1974. postaje ministar unutrašnjih poslova.
Nakon nekoliko meseci, Pompidu je preminuo, a izbore dobija Valeri Žiskar d'Esten. On je Širaka imenovao za premijera. Ipak, dve godine kasnije, Francuska se suočila sa naftnom krizom, a Širak je napustio vladu.
U novembru 1976. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini, a zatim i oformio svoju stranku Ujedinjena Republika, čiji je postao predsednik.
U martu 1977. godine postao je prvi gradonačelnik Pariza izabran opštim pravom glasa. To će za njega biti moćna izborna odskočna daska. Na toj funkciji biće sve do 1995. godine.
Kohabitacija
Na parlamentarnim izborima 1978, njegova partija je osvojila najviše glasova, ali ostaje u opoziciji i žestoko kritikuje predsednika.
Nakon dugog oklevanja, 1981. godine ulazi i u trku za predsednika. Nakon prvog kruga bio je treći. Tada je izbore osvojio Fransoa Miteran.
Žak Širak je postao lider opozicije i stranku je usmerio ka ekonomskom liberalizmu.
Na evropskim izborima 1984. godine približio se Uniji za francusku demokratiju (UDF), sa kojom je potpisao koalicioni sporazum.
Na narednim parlamentarnim izborima, 1986. godine, njihova koalicija je osvojila apsolutnu većinu, a Žak Širak je imenovan za premijera. To je prvi slučaj kohabitacije u Petoj Republici.
Vodio je liberalnu politiku, sprovedeno je mnogo privatizacija. Inflacija je opala, a privredni rast se udvostručio.
Ipak, nije sve išlo glatko. Miteran je držao pod svojim okriljem oblast diplomatije i odbrane. Čak je odbijao da potpiše uredbe koje je donosio Širak.
Još jednom je poražen od Miterana na predsedničkim izborima 1988. godine. Međutim, ponovo je izabran za gradonačelnika Pariza.
Širak kao predsednik
Uspeh je postignut i na parlamentarnim izborima 1993, kada je njegova stranka postala najjača partija u zemlji. Premijer postaje Eduar Baladur, zbog Širakovog plana da se kandiduje na predsedničkim izborima 1995.
Porazio je Lionela Žospena i ušao u Jelisejsku palatu. Premijer mu je u to vreme bio Alen Župe, u kojeg je imao puno poverenje.
Ipak, Župeova vlada je u narodu bila nepopularna, zbog penzione reforme. Širak je morao da raspusti skupštinu 1997, a na vlast je došao levičar Lionel Žospen. Ta kohabitacija je trajala pet godina.
Širak je za predsednika izabran još jednom, 2002. godine. Tada je bio bolji od lidera Nacionalnog fronta Žan Marija le Pena.
Stao je uz Ameriku nakon napada 11. septembra, ali je bio protiv intervencije u Iraku.
Nakon smrti dva mlada dečaka u oktobru 2005. u Kliši-su-Boaz, situacija u predgrađima Pariza se pogoršava i proglašeno je vanredno stanje. Naime, grupa mladića se, bežeći od policije, sakrila u trafostanicu, gde su poginuli od strujnog udara.
Takođe, isplivala je afera u vezi sa njegovim premijerom Vilepenom. Politički oslabljen, donosi odluku da se 2007. godine ne kandiduje.
Širak je 15. decembra 2011. osuđen na uslovnu kaznu od dve godine zatvora zbog zloupotrebe državnih fondova i sukoba interesa u vreme dok je bio gradonačelnik Pariza. Zbog nekoliko moždanih udara, nije mogao da prisustvuje suđenju.
Širak je tako postao prvi šef francuske države koji je osuđen za korupciju.
Uprkos toj presudi, politička karijera Žaka Širaka je bila zaista izuzetna. Ostao je upamćen kao predsednik koji je bio na političkim funkcijama više od 40 godina.
Nakon što je napustio Jelisejsku palatu, Širak se posvetio fondaciji koja nosi njegovo ime.
.jpg)
