Izvor: Politika, 04.Apr.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
De Gol otvorio sajam hortikulture
Na Beogradskom sajmu otvoren 18. Međunarodni sajam hortikulture – „Beoplantfer” uz prateće izložbe zdravih čajeva, meda, voća i povrća, kao i mašina za održavanje bašti i parkova
Šarl de Gol juče je sa svojom zelenom, crvenom, ružičastom, žutom pratnjom „umarširao” u halu 3 Beogradskog sajma i obeležio početak 18. Međunarodnog sajma hortikulture – „Beoplantfer” (Beoplantfair). Ruža nazvana po francuskom generalu i predsedniku, slična onima kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je 1944. zasipan prilikom njegovog ulaska u oslobođeni Pariz, samo je jedna od sorti ukrasnih i jestivih biljaka zbog kojih izlagački prostor pod kupolom podseća na parkove, vrtove, bašte i cvećare „grada svetlosti”.
Na izlagačkom prostoru utemeljena je „republika” sačinjena od cveća, trave, sadnica zimzelenih i listopadnih stabala, kao i raznorodnih kaktusa, a upotpunjuju je i vrste prikazane u sklopu prateće 16. Izložbe lekovitog bilja i meda „Darovi prirode”. Susedna hala 3a pretvorena je u poligon rezervisan za motorizovane „jedinice”, jer je na ovom mestu organizovana prva Izložba baštenskih i parkovskih mašina i prateće opreme „Motoplantekspo”.
Mnoštvo šarenih pelcera i mladica smešteno je i pod vedrim nebom ispred ulaza u halu. Uzgajivači tvrde da uprkos hladnom i kišnom vremenu ponuda ove godine ne „kaska” za prethodnim sezonama, kao i da je najveća potražnja za klasičnim vrstama cveća.
– Poneka mušterija zatraži i retke i egzotične biljke poput mesožderki. One skoro da se i ne uzgajaju u Srbiji, uvoze se uglavnom iz Holandije, a i tada ih nije lako nabaviti – objašnjava jedna od prodavačica ispred hale.
Bez obzira što biljke koje se hrane insektima trenutno nema ni na štandovima velikih rasadnika, deo izložbene površine na kojima se oni nalaze, pretvoren je u raskošne i posebno dizajnirane vrtove. Ove zelene oaze, osim sadnica za drvorede, aleje i parkove i baštenskog cveća nude i više vrsta ukrasnog šiblja, „žive” ograde, puzavica, žbunastih oblika... U blizini su i raznobojne vrste dekorativnog kamena, velike saksije i kalifornijske gliste koje oplemenjuju zemlju.
U njihovom komšiluku su celine posvećene lekovitim primercima. Dominiraju čajevi preporučljivi u gotovo svim granama medicine. Kutak sajma rezervisan je i za pčelare. Kraj njih su i police sa semenom i sadnicama raznovrsnog povrća i voća.
Sajam hortikulture i Izložba lekovitog bilja ove godine su prvi put dobili i tehničku podršku – menifestaciju „Motoplantekspo”. U hali 3a udružene su električne ručne kosilice, „rajderi” (jednosedna vozila sa kosilicom), mali traktori, motorne testere, prskalice, mehaničke makaze za „živu” ogradu, motokultivatori... – i sva druga oprema neophodna da bi domaći vrtovi podsećali na pariske.
----------------------------------------------
Antika i hortikultura na tlu Srbije
Sajam hortikulture juče su svečano otvorili Dejan Krnjaić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje je pokrovitelj ove manifestacije. Na ovoj ceremoniji govorio je i uzgajivač zadužen za promociju smotre Radoslav Petrović kojeg poznavaoci nazivaju „srpskim kraljem ruža”. Pojedini primerci iz njegovih vrtova deo su prateće izložbe „Kolekcija antičkih ruža na tlu Srbije”, među kojima su najstarije vrste nastale u periodu od pre tri milenijuma.
Jedan od pratećih programa je i postavka „Mali baštovani” sačinjena od radova dece iz predškolskih ustanova.
Manifestacija okuplja više od sto izlagača, trajaće do nedelje, radno vreme je od 10 do 19 sati, a cena pojedinačne ulaznice 150 dinara, dok grupna karta košta 100 dinara.
----------------------------------------------
U carstvu kaktusa
Među izlagačima na Sajmu hortikulture je i Društvo kaktusara Srbije, osnovano 1994. sa ciljem da pomaže uzgoj ovih biljaka i srodnih vrsta i propagira njihove estetske i ekološke vrednosti. Sem razmene i kupovine, ova organizacija poseduje i veliki broj raskošnih zbirki za razgledanje, a među članovima su i dugogodišnji uzgajivači sa najbogatijim zbirkama i uređenim staklenim baštama.
N. Belić
objavljeno: 05.04.2013.
