Izvor: Blic, 03.Jun.2010, 01:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Davinić tražio još šest miliona evra

Dokumentacija o slučaju „satelit” nedvosmisleno potvrđuje da za potpisivanje ugovora sa izraelskom kompanijom „Imidžest” o iznajmljivanju satelitskih usluga nije postojala nijedna dozvola nijednog nadležnog organa na osnovu koje je bivši ministar odbrane imao pravo da potpiše ugovor.

Dokumentacija u koju je „Blic” imao uvid, međutim, otkriva i zanimljive detalje ove preskupe afere. Počev od poigravanja aktera afere sa nadležnim organima, ali i pokušaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se po dolasku iz Pariza gde je sporni ugovor potpisan ionako visoka suma od 45 miliona čak uveća za dodatnih šest miliona evra.

Dokumenta svedoče o potpuno neverovatnim, čak filmskim potezima aktera afere. To su od novembra 2004. godine bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić i predsednik Saveta ministara Svetozar Marović, koji već tada otpočinju prve konkretne pregovore sa Izraelcima koji se, međutim, u Srbiji za posao nameću od 2001. godine. Scenario je jednostavan jer sudeći po papirima prvo se osmisle koraci, neki čak i odrade poput angažovanja firme za pregovore fudbalskog menadžera Milana Ćalasana, a tek naknadno u formi površne informacije to predoči nadležnim organima. Tako po povratku iz Pariza, gde je već potpisao ugovor bez ičijeg odobrenja, Davinić se dogovora sa „Jugoimportom” da bude ugovorna strana ispred državne zajednice, iako se o tome već u Parizu dogovorio. Stvar se ne završava na tome već je pokušano da se isti ugovor kao sa Izraelcima potpiše i sa „Jugoimportom”, ali uvećan za šest miliona evra i rokom za avans skraćenim sa 90 na 30 dana, što je „Jugoimport” odbio.

Republičko javno pravobranilaštvo u svojim izveštajima u nekoliko navrata naglašava da Davinić nije imao ovlašćenja da potpiše ugovor.

„Nije ispoštovana propisana procedura u zemlji, Savet ministara je načelno obavešten o ispitivanju mogućnosti za zakup satelita, odnosno nadzor teritorije, VSO informisan o aktivnostima bez preciziranja bitnih elemenata ugovornog odnosa. Nisu bila obezbeđena sredstva za nabavku satelita”, stoji u dokumentima Republičkog javnog pravobranilaštva. Poslednjih dana u medijima je objavljen jedan od dokumenata sa VSO i predstavljen da su članovi VSO znali za ugovor. Međutim, dokumentacija slučaja „satelit” svedoči drugačije: „VSO je u martu i Savet ministara u aprilu načelno obavešten o potrebi nabavke satelitskih usluga i na osnovu uopštenih informacija načelno su podržali dalji rad na obezbeđenju usluga. Prvog juna 2005. godine VSO prihvata informaciju Ministarstva odbrane u kojoj se po prvi put pominje ’Imidžset’ kao isporučilac i da će se preko ’Jugoimporta’ zaključiti aranžman, ali takođe bez pominjanja uslova aranžmana, cene"”, stoji u dokumentima Republičkog javnog pravobranilaštva.

Zanimljivo je i kako je Davinić uopšte potpisao ugovor. On ugovor zaključuje „ispred Saveta ministara, predstavljajući se u ugovoru kao punomoćnik Saveta ministara”. Takođe, kako nije imao dozvolu za potpis, na ugovoru nema ni pečata državne zajednice, a presedan je činjenica da je bivši ministar odbrane, dok mu je iza leđa stajao Svetozar Marović, potpisao ugovor na kome nema ni navoda o teritoriji koja treba da se snima.

Nastavak na Blic...