Izvor: Studnel.com, 22.Feb.2016, 18:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danilo Kiš − tužni obožavalac života
Sigurno smo svi bar jednom naleteli na sliku raščupanog pisca, mislioca, tužnog obožavaoca života. Kiš u Subotici. Kiš u Novom Sadu, Parizu. Kiš na markicama, spomenicima. Kiš u vrednim knjigama. Nastao i rastao u mešovitoj porodici, od Eduarda Kiša i Milice Dragićević, kao jugoslovensko dete jevrejskog, mađarskog, srpskog i crnogorskog porekla. Porodica Kiš se 1937. godine seli u Novi Sad, grad koji pisac >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << opisuje kao izvor svojih prvih čulnih impresija. Nedvosmisleno je mnogo puta rekao da ne bi postao dobar pisac da nije bilo detinjstva zahvaćenog ratom:
... ja sam u Novom Sadu, školske 1940/41. godine počeo da pohađam srpsku osnovnu školu, a 27. marta četrdeset i prve mahao sam jugoslovenskom zastavicom i skandirao sa razredom „Bolje rat nego pakt" (tu zagonetnu rečenicu sa asonantnom rimom čije značenje, dakako, nisam shvatao), dok je u izlogu brijačnica bio istaknut portret mladog kralja Petra, u poluprofilu, kao na markama.
Četiri godine kasnije, po naređenju Adolfa Ajhmana, oko 430.000 mađarskih Jevreja odvedeno je u Aušvic gde su pobijeni u plinskim komorama. Među njima su bili Eduard Kiš i njegovi mađarski rođaci. Danilo je vraćen u Crnu Goru svojim rođacima, gde porodicu ponovo snalazi nesreća. Milici je otkriven rak i umrla je četiri godine kasnije u neopisivim mukama. Godine 1953. u časopisu Omladinski pokret objavljena je prva Kišova pesma Oproštaj s majkom. Pošto je završio srednju školu 1954. godine, upisao je studije na Beogradskom univerzitetu, a diplomirao kao prvi student na katedri za Istoriju svetske književnosti sa teorijom književnosti. Po završetku studija proveo je godinu dana u vojsci i nakon otpusta nastavio da živi u Beogradu, radeći u prestižnom književnom časopisu i pišući pripovetke i recenzije.
Foto: www.kis.org.rs
U izdanju beogradskog Kosmosa 1962. godine objavljena su prva dva Kišova romana: Mansarda (satirična poema) i Psalam 44. Tri naredne knjige, roman Bašta, pepeo, zbirka devetnaest priča Rani jadi i roman Peščanik, koje čine porodični ciklus, obrađuju teme njegovog ratnog detinjstva u Mađarskoj i žalosnu sudbinu njegovog oca. Kiš često piše kao pesnik, ukrasom iznenađujućih slika i stilskih figura. Roman Peščanik dobija NIN-ovu nagradu 1973. godine, koju će Kiš kasnije vratiti. Iako dobar roman, malo je čitan. Odsustvom prepoznatljivog zapleta, često neidentifikovani glasovi i promenljiva perspektiva, sa scenama koje se pojavljuju i nestaju kao u snu, iako su očarali maštovitije čitaoce, zamorili su one nestrpljivije.
Naredne tri godine radi kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Bordou i piše Grobnicu za Borisa Davidoviča, koja je objavljena 1976. godine, a već naredne dobija nagradu Ivan Goran Kovačić. Sledeće godine objavljena je polemička knjiga Čas anatomije, u kojoj je Kiš izložio književnoteorijske postavke na kojima počiva Grobnica za Borisa Davidoviča i u odbrani svojih stavova odbacio napade na sebe i svoju knjigu. I naravno, 1979. dobija nagradu Željezare Sisak. Oktobra se seli u Pariz, u samoizganstvo, i tada dobija nagradu za celokupno životno delo Grand aigle d'or de la ville de Nice, i prvi put objavljuje knjige Noć i magla, Homo Poeticus i zbirku priča Enciklopedija mrtvih. Za Enciklopediju mrtvih dobija Andrićevu nagradu koja ga je mnogo obradovala.
Foto: www.mojatv.rs
Usledile su mnogobrojne nagrade poput Skender Kulenović, ordena Vitez umetnosti i književnosti, Sedmojulske nagrade, Avnojeve nagrade, italijanske Premio di Trevere i nemačke Preis des Literaturmagizins. Marta 1989. odlazi u Izrael gde snima razgovor sa Evom Nahir i Ženi Lebl, dvema Jevrejkama koje su prošle kroz pakao naših otoka. Ubrzo posle toga otkriven mu je rak pluća povodom čega je on napisao:
Bio sam prilično zapanjen kad sam prošlog novembra i sam saznao da imam rak pluća. Rekao sam sebi: to ti je kazna. Period u kojem sam napisao ovu priču podudarao se naravno sa razvojem mojeg sarkoma, moje guke. Ta paralela nije mogla ostati bez značaja za mene.
Danilo Kiš umro je 15. oktobra 1989. u Parizu. Po svojoj želji sahranjen je u Beogradu. Borislav Pekić je tih dana zapisao:
U poslednjim, za žive vidljivim, časovima verni je prijatelj upitao Danila boli li ga šta. 'Da', rekao je. 'Šta?', upitao je prijatelj. 'Život', odgovorio je Danilo.
Izvori: kis.org.rs, pescanik.net.
danilo kisrani jadienciklopedija mrtvihna danasnji danpisacbiografija
Pogledaj vesti o: Subotica
.jpg)
