Izvor: Deutsche Welle, 04.Jul.2016, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćopavi Balkan i krnja Evropa
Samit u Parizu okuplja zapadnobalkanske lidere oko „ideje Evrope“. Loša vest je da su lideri na tom putu hromi, a krajnji cilj se posle bregzita počeo udaljavati. Osvrt Dragoslava Dedovića.
Treći put se u nekoj od evropskih prestonica okuplja zapadnobalkanska politička elita da unapredi svoje međusobne odnose i da se zakune u Evropu. Ovaj put destinacija Pariz, koji je za Hemingveja bio „pokretni praznik“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << za turističke agencije „grad svetlosti“, ili „grad ljubavi“, za teroriste prošlogodišnji dvostruki cilj. Naposletku za fudbalske fanove to je mesto kojem teže sve reprezentacije na Evropskom prvenstvu – jer će tamo biti odigrano finale.
Zaista je to impozantan niz – Berlin, Beč, Pariz. U klasičnim snovima zapadnobalkanskih turista tu su još Rim i – London.
E, tu dolazimo do kvake. No London. Otkako su Britanci na referendumu okrenuli leđa EU moglo bi se sa još više prava govoriti o „krnjoj EU“. Naime, Evropska unija nije Evropa sve dok u predelu malog stomaka ima rupu sačinjenu od zapadnobalkanskih državica. EU ostaje torzo dok ne definiše svoje odnose sa evropskim istokom. od Minska, preko Kijeva do Kavkaza i dok ne nađe modus vivendi sa Rusijom. I napokon, Evropska unija nije Evropa dok ne reši hoće li da bude federacija ili slobodna carinska zona, hoće li da preuzme socijalnu odgovornost za slabije učesnike u tržišnoj utakmici ili će i dalje slediti logiku „što ne ubije – ojača“.
A sada je torzu otpala leva nadlaktica, pa je krnji kip još više torzičan. Da ne kažem distorzičan.
E, tu i takvu „Evropu“ posećuje zapadnobalkanska politička elita. Sve će biti puno svečanih izjava i dobre volje. Citiraće se davnašnja obećanje iz Soluna o garantovanoj pristupnoj perspektivi koja važe evo već nesrećnu trinaestu godinu.
Problem je što se ošamućena EU mora praviti da je sve u redu, preuzimajući licemernu šemu balkanskih gostiju koji su odavno navikli da u gostima pričaju evropski, a da se kod kuće prave ludi.
Ona to neće glasno reći svom neintegrisanom malom stomaku, ali će „ krnja Evropa“ pomisliti: „Kako da vam ovako okrnjena kažem istinu? Kada ni ja ne znam ko sam i kuda idem?!“
Da stvar usvajanja zapadnobalkanskih adolescenata pomalo ćopa videlo se u Berlinu pretprošle godine. Za to nisu odgovorni samo “štićenici” nego i poprilično disonantni staratelji. Ćopanje je postalo još vidljivije prošle godine u Beču, jer su se balkanski junaci uhvatili da igraju valcer na parketu sa starim mutnim habzbuškim sjajem. A čim su se vratili kući uhvatili se, lakonogi, u svoje kolce.
Sada će se „ćopavi Balkan“ i „Krnja Evropa“ sresti usred „pokretnog praznika“.Tamo će on izbegavati pogled u mesto gde je do malopre bila nadlaktica, a ona neće spominjati njegova potrošena kolena.Govoriće o uspešnim projektima kao što su centri za razmenu mladih.
EU nije “pokretni praznik” već cilj koji se udaljava. Meta koja se pokrenula.
U svemu tome, sreća je ipak što jedan srpski ministar nije u Parizu. On bi, naime, mogao ponoviti to što je izvalio posle „Bregzita“ : Srbija će zauzeti mesto velike Britanije.
Jer bi time definitivno užasnuo ionako užasnutu „krnju Evropu“.
Pogledaj vesti o: Fudbal
