Izvor: Večernje novosti, 05.Apr.2014, 22:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Cigani Ivanovići“: Muzika je naša duša

VETROVI su šezdesetih godina prošlog veka odveli jednu romsku porodicu u Pariz. Reflektori grada svetlosti uvek prepoznaju zvezde. „Cigani Ivanovići“ su za kratko vreme postali vodeća grupa u tamošnjim kabareima i restoranima. Usledila je blistava karijera. Parizu, ali i svetu, dali su jedan novi zvuk, novu svežinu. Pesmom i muzikom osvojili su srce boemskog grada, ali i Evropu. Vetar ih je, u prilično izmenjenom sastavu, privremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << vratio u Beograd. Ansambl, koji se proslavio izvođenjem ruske ciganske muzike, posle trideset godina nastupiće u Beogradu. Uz „Ođilu“ i „Amaro Del“, učestvovaće 8. aprila na koncertu u Sava centru, povodom proslave Svetskog dana Roma. Sa Petrom, koji danas vodi grupu, njegovom suprugom Tatjanom i sinom Alekom razgovaramo u jednom beogradskom hotelu. - Poslednji put nastupali smo u Beogradu 1984. godine - seća se Petar. - Godinu dana kasnije, moj brat Slobodan zauvek je otišao. Svi su mislili da grupa „Cigani Ivanovići“ više ne postoji. Moja deca su, međutim, kasnije počela da sviraju i obnovili smo ansambl. Poreklo „Cigana Ivanovića“ vodi iz Batajnice. Petrov otac, Žarko Jovanović, koga smatraju najboljim sviračem na balalajki, šezdesetih godina je otišao u Pariz. Pariz je tada važio za centar svetske umetnosti. Uskoro su mu se pridružili i sinovi. Za kratko vreme postaju vodeći ansambl u ruskim kabareima i restoranima. Kako „Jovanović“ na francuskom ne zvuči baš najbolje, uzimaju umetničko ime „Les Tziganes Ivanovitch“ („Cigani Ivanovići“). - Mi smo Cigani Jovanovići, ali Francuzi prezime Jovanović izgovaraju kao „Žovanovik“. To nam je smetalo i odlučili smo da promenimo jedno slovo. Jezička razlika je presudila - priča Petar.VEZAN ZA BEOGRAD NISAM dugo dolazio u Beograd. Ljudi su ovde uvek isti i fini. Vole muziku i veseli su - kaže Petar. - Ovde sam proveo najlepši deo života. Mnoge uspomene me vezuju za Beograd. Ovde sam počeo da sviram. Voleo sam golubove, pecanje, imao prijatelje... Potrebno mi je 15 dana da bih ispričao šta me sve vezuje za ovaj grad. Njih četvoro, a tri instrumenta - gitara, balalajka i bas balalajka. Sa njima je nastupala i Nataša, ćerka Raje, u to vreme širom sveta popularne ruske Ciganke i Petrova prva supruga. Prvu ploču „Me Sem Rom“ objavili su početkom sedamdesetih. Sa njom su se vinuli munjevito. Više puta su nastupali širom bivše Jugoslavije, sa uspehom kakav se rečima teško može opisati. Za manje od mesec dana imali su 31 koncert. U Jugoslaviji su izdali tri ploče - jedna je bila dijamantska, druga platinasta, a treća zlatna! Od Rusa su crpli inspiraciju, a i među njima su bili veoma popularni. - Svirali smo drugačije. Onako kako smo osećali. Imali smo mnogo naših kompozicija - kaže Petar. - Lako smo stigli do uspeha. Po dolasku u Pariz, svirali smo u jednom kabareu u koji su dolazile poznate ličnosti, poput Kristijana Diora i Pjera Kardena. Brzo smo dobili ponudu za prvu ploču, koja je postala senzacija. Petrov otac Žarko preko muzike je postao prijatelj sa umetnicima kao što su Omar Šarif i Brižit Bardo. „Cigani Ivanovići“ nastupali su na koncertima Žo Dasana, a oduševljenje su iskazali i mnogi vladari, poput kraljevske porodice u Monte Karlu. - Nastupali smo na privatnim koncertima za porodicu Renije i za princezu Karolinu - priča Petar. - Bila je oduševljena nama. Svirali smo sa svim poznatim francuskim šansonjerima tog vremena i družili se sa mnogima od njih. „Ivanovići“ i danas nastupaju u mnogim muzičkim dvoranama i festivalima. Uglavnom su to manje turneje. Petar kaže da je i posle mnogo godina iskustva, nastupa u barovima, kafanama, do velikih koncerata, muzika i dalje njegova najveća „droga“. - Kad sviram ne treba mi ni da jedem i pijem. Muzika je moja duša - priznaje on. - Ne postoji zamor, prezasićenost. Niko ne može da ti pokloni ništa lepše od muzike. DRŽITE SE, ROMI! MALO je poznato da je tekst čuvene pesme „Đelem, đelem“, koja je usvojena za himnu romskog naroda, napisao Žarko Jovanović. Pesma govori o poniženjima koje su pretrpeli Romi tokom Drugog svetskog rata. Originalni naziv je „Opre Roma“ („Držite se, Romi“). - To je stara melodija i siguran sam da potiče iz Srbije - kaže Petar. - Bugari i Rumuni je drugačije pevaju. Veoma sam ponosan što je, kad smo mi počeli da je pevamo, postala toliko popularna da su je svi priznali za našu himnu.

Nastavak na Večernje novosti...