Izvor: Politika, 12.Jun.2015, 18:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri scenske magije najpoznatijeg kabarea na svetu
Za predstavu u pariskom „Mulen ružu” posetilac mora najpre da sačeka u dugom redu, ali ga po ulasku u salu smeštenu podno Monmartra očekuje uzbudljiv sadržaj
Prve asocijacije na Pariz su Ajfelova kula, Luvr, Trijumfalna kapija. Ipak, neko će pomisliti i na „Mulen ruž”, najpoznatiji svetski kabare. Smešten ispod Monmartra, on je meka za turiste. Ispred ulaza posetilac zatiče dugačak red od stotinak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << metara u kome strpljivo čeka 1.000 ljudi, sa kartama za večernji šou. Predstave počinju svakog dana u godini, od 21 i 23 sata. U zavisnosti od termina, mesta i večere, cene ulaznica su od 100 do 420 evra.
Sve je počelo davne 1889. godine, kada su gospoda Oler i Zidler otvorili „Mulen ruž”. Tada je izvedena igra „Quadrille realiste” u kojoj su devojke u suknjicama igrale i dinamičnim pokretima pokazivale noge i donje rublje. Sve klase, od radničke do pisaca i umetnika, bile su oduševljene novom igrom u Francuskoj. Britanac Čarls Morton promenio je dve godine kasnije njen naziv u francuski „kankan”, kako je tada pojasnio – bučnu i zabavnu igru.
Aktuelni šou na programu ovih dana jeste „Ferie”, osmišljen od strane Dorisa Haga i Ruđera Anđeletija, koji se od 1961. bave režiranjem svetski poznatih kabarea. Koreograf je Bil Godson, a muzika Pjera Portea. Gledaoce osim dešavanja na sceni fascinira i podatak da je za potrebe kabarea obezbeđeno 1.000 kostima, da je šou pripreman dve godine i da je u njega uloženo neverovatnih osam miliona evra.
Predstava se sastoji iz četiri dela. Prvi je posvećen „Mulen ružu” kroz vreme. U isceniranoj bašti nastupaju Doris igračice u toplesu i igrači koji demonstriraju virtuoznost. Drugi deo je posvećen piratima i obalama Indonezije. Živopisan predeo je oslikan blagom i Gorgonama – ženama koje imaju moć da pogledom pretvaraju ljude u kamen. U jednom trenutku scena se pretvara u veliki bazen, sa 40 tona vode. U njemu se nalazi pet pitona sa kojima trenutak kasnije pliva dreserka. Uzima životinje u ruke, obavija ih oko tela. Jednog uzima iz bazena i stavlja ga oko vrata.
Svojevrsni treći čin donosi atmosferu cirkusa. Doris igračice plešu držeći maske klovna na licima. Tu su i žongleri, akrobate, sijamski blizanci... Bez daha sve posetioce ostavljaju trojica akrobata. Oni pokazuju da je uz redovan trening moguće da stoje ili čak leže jedni na drugima. Vrhunac je kada stoje jedan drugom na ramenima, formirajući vertikalnu liniju. Tada se neočekivano naginju i padaju po dijagonali, ka napred. Mnogi gledaoci skaču sa mesta, strahujući od pada umetnika. Međutim, neposredno, pre nego što se nešto tako dogodi, sva trojica skaču gipko i dočekuju se na ruke i noge. Prate ih salve aplauza, a bina menja ponovo izgled. Ovoga puta scenografija se prilagođava 20. veku. Doris igračice đuskaju u ritmu bugija, a kulminaciji je uigranim koracima svetski poznatog koraka kankana.
Oštra selekcija za plesače
Doris devojke oformila je 1957. mis Doris. Od četiri igračice, grupa je do danas narasla do broja 60. Regrutuju se iz celog svetu i trenutno ima predstavnica 14 nacija, najviše ih je Australije, Engleske i Francuske. Devojke moraju da budu najmanje 175 santimetara visoke. Igrači, kojih ima 20, moraju biti viši od 185 centimetara i za sve je obavezan svakodnevni trening.
.jpg)
