Izvor: Vesti-online.com, 10.Jul.2011, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čarobnjak gitare stiže na Nišville

Trio čarobnjaka na gitari Stelija Džordana nastupuiće kao jedan od "headlinera" na "Nišville jazz festivalu" 2011. Posle perioda zatišja, Džordan se odličnim albumima i koncertnim DVD-om iz Pariza poslednjih godina vraća na velika vrata svetske džez scene, a na "Nišvillu" će sa sa svojim triom nastupiti u petak 12. avgusta.

Svojom “klavirskom” >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << tehnikom sviranja gitare (sa obe ruke na vratu gitare) Stenli Džordan je sredinom osamdesetih godina napravio pravu revoluciju na muzičkoj sceni.

Takozvanu "tapping" tehniku koristilu su neki gitaristi i pre njega, ali je on prvi koji je na gitari (koristeći svih deset prstiju) uspeo da stvori neverovatno kompleksne polifone linije.

Jedno od objašnjenja je možda i to što je još sa pet godina počeo da svira klavir, a gitaru tek kasnije – kao jedanaestogodišnjak.

Legenda kaže da su jednog letnjeg prepodneva (a to se dogadjalo u prvoj polovini 80-ih) legendarnog Frenka Zapu koji se šetao Grinič vilidžom privukli tonovi uličnog gitarskog dueta koji su dolazili iza ugla. Kada se probio kroz krug ljudi oko svirača umesto dvojice - svirao je samo jedan gitarista, uključen u akumulatorsko pojačalo.

Priča o geniju s pločnika brzo se širila, i uskoro je Stenlija Džordana na njegovom uglu Grinič vilidža obišao kompletan njujorški muzički krem: Majk Štern, Kevin Jubenks, Džejms Blad Ulmer, a iskusni lovac na talente Art Blejkli otvoreno mu je priznao je stvoren za nešto veliko.

I to veliko počelo se zaista razvijati velikom brzinom. Stenli je dobijao pohvale kakve malo ko pamti, ne samo u istoriji roka i(li) džeza, već muzike uopšte.

Poznati kritičar "Daunbita" Bil Milkovski rekao je da se još od Džimija Hendriksa (zbog koga se Džordan i zainteresovao za električnu gitaru) nije pojavio gitarista s tako revolucionarnim pristupom instrumentu: “Džordan udara žice prstima i leve i desne ruke na vratu gitare - i na taj način batnoj tehnici Edija van Hejlena daje sasvim nov uzlet”.

Komplimente nisu štedeli ni Najl Rodžers, Džordž Benson, Kvinsi Džons (...).

Njegov nastup, kao uvod pre koncerta Vintona Marsalisa na "Njujork kul džez festivalu" pratile su ovacije u publici, ali i pomalo nekontrolisani izlivi oduševljenja kada je reč o kritici.

Džon Vilson iz "Njujork Tajmsa" pisao je: “Odsvirao je takav solo-set da je pretio da zaseni Marsalisa i Fergusona pre nego što su se ovi uopšte popeli na pozornicu”.

Džordan je imao završen Prinston univerzitet (kompozicija i muzička produkcija), ali je umesto da bira između velike scene i profesorske katedre, odlučio da svoju umetnost prvo predstavi na ulici.

Brus Landvol, urednik u obnovljenoj etiketi "Blu nout" nije mnogo čekao da sa Džordanom potpiše višegodišnji ugovor koji je direktno uticao da se ova nekada čuvena (a do tada malo posustala) diskografska kompanija vrati u vrhove lista.

Već prvenac "Magic Touch" (u produkciji Ala di Meole) našla se na prvim mestima lista džez albuma, savremenih džez albuma, R&B listi ali i na "Bilbordovih" Top 50 pop albuma.

Na albumu su se pored originalnih kompozicija, našli i standardi poput "Round Midnight", "Freddie Freeloader", ali i obrade kompozicija "Bitlsa" ("Eleanor Rigby" je korišćena i kao muzička podloga za mnoge TV emisije), a Džordan se pojavio u u filmu “Blind Date” (kod nas preveden kao “Opasna neznanka”) sa Brusom Vilisom i Kim Besindžer.

Usledilo je još nekoliko albuma ("Standards Vol", "Flying Home", "Cornucopia", "Stolen Moments", "Bolero"...) koji su ponovili uspeh prvenca.

Međutim, Stenli Džordan je klasičan primer muzičara čija fantastična tehnika baca u senku nespornu kreativnost kada je reč o improvizociji, ali i to da je on samog sebe više doživljavao kao kompozitora nego muzičara.

I njemu samom počelo je da smeta kada na koncertima i nastupima na najvećim svetskim festivalima u prvim redovima isped bine vlada neopisiva gužva znatiželjne publike koja izbliza hoće da vidi “kako on to radi” - često i na dve gitare, ili na gitari i klaviru istovremeno.

Godine prividne izolacije, tokom kojih je radio nesmanjenim žarom, čini se da su definitivno prekinute odličnim albumom "State of nature" iz 2008 godine.

Nastavak na Vesti-online.com...

B92: Stanley Jordan trio na Nišvilu